Prevencija oboljenja yuba u doba odojčeta

Preventivne mere u doba odojčeta sastoje se u obezbeđivanju uslova za pravi­lno obavljanje svih funkcija orofacijalne regije tokom prve godine života. U ovom ži­votnom periodu, sa ortodontskog stanovišta, pravilna funkcija ishrane, dojenjem, je podstrek za pravilan razvoj vilica u svim pravcima, naravno u granicama genetske mogućnosti jedinke.

Dojenjem se takođe zadovoljava i refleks sisanja i time sprečava razvoj nefizi­oloških refleksa (loših navika). Zato je u prvim mesecima života veoma važno obrati­ti pažnju ne samo koliko dugo već i koliko često je dete dojeno.

Ovakvim načinom ishrane obezbeđuje se unošenje odgovarajućih hranjivih materija i imunih tela, što je takođe od izuzetne važnosti. Ishrana dojenjem je važna kako za dete tako i za majku, i trebalo bi da traje najmanje do 6 meseci života novo­rođenčeta.

Ako majka nema dovoljno mleka, pa se dete mora dodatno hraniti to je najbo­lje uraditi uz pomnoć kašičice, a ne flašičicom i cuclom. Ukoliko majka uopšte nema mleka pa se mora pribeći veštačkoj ishrani odna je najbolje koristiti flašicu sa siliko­nskom anatomskom “NUK” cuclom. Ove cucle omogućavaju primanje hrane najpri- bližnije fiziološkom. One se izrađuju u različitim veličinama, prilagođenim uzrastu deteta, dok je otvor po obliku i veličini prilagođen vrsti hrane koja se uzima.

Kod veštačkog tipa ishrane veoma je važan položaj odojčeta i položaj flašice. Položaj odojčeta treba da bude blago kos, a flašica u horizontalnom položaju.

Preventivnim merama u ovom periodu pripada takođe i profilaksa rahitisa. Od sedmog dana života, pa do kraja perioda dojenja dete treba dnevno da prima 1000 jedinica vitamina D. Uzimanjem vitamina D obezbeđuje se pravilna mineralizacija zuba i kostiju i omogućava pravovremeno nicanje mlačenih zuba. Takođe se spreča­va nastajanje teških oblika rahitičnih ireverzibilnih promena na glavi, vilicama, zubi­ma, grudnom košu i ekstremitetima.

Glavna funkcija disanja kroz nos u ovom životnim periodu igra veoma važnu ulogu, kako u celokupnom telesnom i psihičkom razvoju deteta, tako i u razvoju gor­njeg dela viscerokranijuma. Zato u ovom periodu treba primeniti sve potrebne mere u cilju sprečavanja svih procesa koji ometaju pravilno disanje na nos i odstraniti sve faktore koji mogu dovesti do nepravilnog disanja na usta.

Disanje kroz usta, kod velikog broja odojčadi predstavlja samo lošu navi­ku za koju se predpostavlja da je nastala kao proizvod poremećenih anatomskih odnosa i funkcije perioralne muskulature, čemu obično prethode, duži riniti. Pod uticajem lakših respiratornih infekcija, kod odojčeta, može da nastane samosta­lno kataralno ili gnojno zapaljenje tonzila, što dovodi do poremećaja disanja na nos. Prevelika dorzalna fleksija glave, teorijski se smatra da može kod odoječta dovesti do zamora mišića držača donje vilice i posledično prinudnog otvaranja usta. Zato se sa prevencijom pravilnog disanja kroz nos započinje već u odojčeta i to zaštitom od kijavica, angina i pravilnim polaganjem odojčeta sa odgovara­jućom antefleksijom glave.