Aktinomikoza usne duplje

To je oboljenj koje izaziva Actinomyces ili zra- kasta gljivica. To je gljivica na granici između bak­terija i gljivica. Postoje dva tipa ove gljivice, anae- robni i aerobni. Samo anaerobni tip je patogen za čoveka.

U materijalu uzetom iz obolelog tkiva, već go­lim okom se vide agregacije telašaca koja liče na kuglice i prdstavljaju koloniju gljivica.

Aktinomikoza se prenosi sa životinje na čove­ka putem zagađenih predmeta. Smatra se da se glji­vice mogu nalaziti u ustima kao saprofiti i da posta­ju patogene tek kad se za to stvore povoljni uslovi. Takvi povoljni uslovi nastaju padom lokalnog imu­niteta koji može uslediti posle vađenja zuba ili ne­kog drugog hirurškog zahvata. To se najčešće javlja posle teškog vađenja umnjaka u donjoj vilici. Po­voljni uslovi za patogeno delovanje ove gljivice na­staju i posle nekih oralnih oboljenja.

Oralne promene u obolelih od aktinomikoze izražene su na: jeziku, oralnoj sluzokoži, gingivi i tonzilama.

Na jeziku aktinomikoza počinje tumefakcijom koja se javlja u prednjoj rećini jezika, vorić poste­peno raste i približava se površini jezika. Potom se pojavljuje više fistuloznih otvora iz kojih se cedi žućkasto-mrk sadržaj, u kome se i golim okom vide zrnca koja predstavljaju kolonije gljivica. Ivice fi­stuloznih otvora su lividne, oble i nešto uzdignute od okoline. Ceo proces od formiranja fistuloznih kanala traje četiri do šest nedelja.

Na obraznoj sluzokoži aktinomikoza se javlja u obliku premandibulamog apscesa. Stvorena tume- fakcija je tvrda, tamno žuta i veoma osetljiva. Usko­ro nastaje razmekšanje i tumor postaje mek i sunđe- rast, a pod prstima se oseća fluktuacija. U ovoj fazi bolesti su bolesnici obično febrilni.

Kota obraza (koja odgovara tumoru) je tamno­crvena sa plavičastim ispupčenjima. Na mestu pla- vičastih ispupčenja javljaju se ulceracije, stvarajući tako fistulozne otvore. Iz tih fistula se cedi žućkast granuliran sadržaj. Neke fistule zarastaju ali se stva­raju nove. Bolesnici imaju trizmus i smetnje pri jelu i govoru. 

Na gingivi proces počinje u obliku čvorića. vo­rić je u početku tvrd a kasnije omekša i na njemu se otvaraju fistulozni otvori. Na tim mestima nastaje razaranje parodoncijuma sa klaćenjem zuba. Rede može proces da zahvati veći deo alveolarne kosti pase razvija i nekroza.

Na tonzilama aktinomikoza počinje kao hro- nična angina. I ovde se proces odvija slično kao i na ostalim delovima usne duplje, javljaju se apscesi posle kojih usledi stvaranje brojnih fistula.

Ako se bolest ne leči, ili ako je terapija neuspe- šna, mogu nastati i komplikacije. Usled dugotrjnog gnojenja može nastati kaheksija i amiloidna dege­neracija koja zahvata visceralna tkiva.

Aktinomikozu koja dugo traje prate i hemato- gene promene. Izražena je anemija i neutropenija.

U DIFERENCIJALNOJ DIJAGNOZI akti­nomikoze u obzir dolaze: hronični dentoalveolami apscesi, maligni tumori, tuberkuloza kao i sifilistič- ne gume u fazi raspadanja.

–            HRONIČNI DENTOALVEOLARNI AP­SCESI mogu se klinički razlikovati od aktinomiko­ze tek u odmakloj fazi bolesti. U slučaju hroničnog dentoalveolamog apscesa javlja se samo jedan fi- stulozni kanal, dok ako je aktinomikoza u pitanju onda se javlja više fistuloznih kanala.

–            MALIGNI TUMORI se razlikuju od akti­nomikoze po brzom i infiltrativnom rastu. Maligni tumori ulceriSu ali ne stvaraju fistule koje su karak­teristične za aktinomikozu.

–            TUBERKULOZNI PROCESI su po lokali­zaciji, ali i kliničkoj slici veoma slični aktinomiko- zi. To se naročito odnosi na konfluirajuće tuberku­lozne infiltrate koji, kao i u slučaju aktinomikoze mogu imati čak i fistule. Nekada je sličnost toliko izražne da se diferencijalna dijagnoza između tu­berkuloznog procesa i aktinomikoze postavlja sa­mo biopsijom.

– SIFILISTIČNE GUME, naročito kada su lokalizovane u jeziku, veoma su slične aktinomiko- zi. I ovde se diferencijalna dijagnoza postavlja na osnovu karakterističnih fistuloznih otvora izraženih kod aktinomikoze. U slučaju sifilističnih guma na­staju ulceracije, ali nikada fistule.

TERAPIJA aktinomikoze se zasniva na sa­znanju daje ova gljivica osetljiva na penicilin i jod.

Penicilin se primenjuje intramuskulamo u ob­liku Procain-Penicillina. Koristi se u stvari kombi­nacija prokain penicilina (Procain-Benzil-Penicil- lin) i kristalnog penicilina (Benzil-Penicillin-Kali- um) u odnosu 600.000 IJ prema 200.000 U. Takav kombinovani antibiotik u nas je poznat kao Jugocil- lin.pri ovakvoj kombinaciji kristalni penicilin se br­zi apsorbuje i daje inhibitomu koncentraciju koja se posle toga, zahvaljujući sporijoj resorpciji prokain penicilina održava kroz 24 časa.

Jugocilin se bolesnicima aplikuje u dozi od 800.000 II svaka 24 časa. Lečenje traje više nedelja i meseci.

Smo u slučaju alergije na penicilin daju se i drugi antibiotici. Efikasan je Eritromycin koji se primenjuje per oralno u količinama od 250 mg na šest sati. I ovde lečenje najčešće traje mesecima.

Jod se u lečenju aktinomikoze koristi u obliku 10-postotnog rastvora koji se aplikuje elektrofore- zom. Jod se može aplikovati i intravulneamo. Pret­hodno se incidira apsces, pa se onda aktivna elek­troda (u obliku katode) postavi direktno u samu operativnu ranu.

Terapijski uspeh se postiže već posle prvih aplikacija koje se izvode sa malim intenzitetima od pet miliampera u trajanju od 6 do 10 minuta. Do potpunog izlečenja potrebno je preko 50 aplikacija.

U terapiji obolelih od aktinomikoze koriste se radijum i rendgensko zračenje.

Vrlo uspešno je i hirurško lečenje. Ono se sa­stoji u širokoj inciziji apscesa i obilnoj drenaži. Hi- rurška obrada podrazumeva i temeljno uklanjanje granulacionog tkiva.