LOKALNI FAKTORI KOJI OMOGUĆAVAJU STVARANJE DENTALNOG PLAKA

Različiti agensi lokalne prirode mogu da utiču na nastanak parodontopatije na taj način što olakša­vaju i ubrzavaju akumulaciju dentalnog plaka. Ta­kvi su:

–              anatomske anomalije;

–              impakcija hrane;

–              loše navike;

–              jatrogeni faktori;

–              karijes zuba i

–              lezije gingive.

ANATOMSKE ANOMALIJE. – Brojne raz­vojne anomalije zuba i parodoncijuma, mogu da imaju značajnu ulogu u nastanku parodontopatije. To su:

–              anomalije oblika zuba;

–              anomalije položaja zuba;

–              anomalije u pripoju frenuluma i pliks;

–              anomalije položaja gingive na zubu i

–              anomalije alveolarne kosti.

-Anomalije oblika zuba. Kongenitalne anoma­lije oblika zuba mogu da doprinesu pojavi i razvoju parodontopatije. To se na primer događa usled ne­dovoljnog izbočenja vestibulame ili oralne površi­ne zuba, usled nepravilno formiranih kvržica i bra­zda na griznim površinama, kao i ako su nepravilno formirane kontaktne tačke. Sve ove anomalije omo­gućavaju akumulaciju dentalnog plaka ili impakci- ju hrane, što dovodi do inflamacije gingive i pojave parodontopatije.’

-Anomalijepoložaja zuba. Različite ortodont- ske anomalije jednog ili grupe zuba, kao i različiti nepravilni odnosi između gornje i donje vilice, mo­gu da utiču na bržu akumulaciju dentalnog plaka i nastanak i dalji razvoj inflamacije gingive, a time i parodontopatije. Takve anomalije su: malponirani zubi (nagnuti u bilo kom pravcu), teskoba zuba, du­bok preklop, ukršten zagrizaj i otvoren zagrižaj. Sve ove anomalije položaja zuba otežavaju samoči- šćenje i čišćenje usne duplje i omogućavaju brže stvaranje dentalnog plaka. Ove anomalije često omogućavaju i impakciju hrane, što takođe može uticati na pojavu inflamacije i nastanak parodonto- patije. Pogrešan položaj zuba često prouzrokuje de- lovanje jačih sila, što takođe ima značaja u patoge- nezi parodontopatija.

Neke anomalije u građi gingive mogu imati ve­ze sa nastankom parodontopatije. Ako je gingiva veoma tanka, tako da se u krznu nalazi veoma mala količina veziva, onda će se koren zuba ogolićavati. Isto tako, ako je pripojna gingiva veoma uzana onda će brže i lakše doći do razaranja parodoncijuma i parodontopatije.

-Anomalije alveolarne kosti. Na vestibulamoj lameli alveolarne kosti, kao kongenitalne anomalije mogu se sresti useci njene ivice ili otvori. Takvi de­fekti ivice kosti nazivaju se dehiscencije. Kružni de­fekti alveolarne kosti kroz koje se vidi koren zuba zovu se fenestracije.

Prisustvo ovakvih urođenih defekata na alveo­larnoj kosti omogućuje brže povlačenje gingive na tim mestima, što ubrzava inflamaciju, a time i brži razvoj parodontopatije.

IMPAKCIJA HRANE. Pod impakcijom hra­ne podrazumeva se utiskivanje hrane u gingivu, pa i dublja tkiva parodoncijuma. Pod impakcijom hrane podrazumeva se utiskivanje hrane u gingivu, pa i dublja tkiva parodoncijuma. To utiskivanje hrane nastaje u toku žvakanja, a odvija se pod dejstvom okluzalnog pritiska, koji se javlja usled aktivnosti mišića obraza, jezika i usana. Razlikujemo vertikal­nu i horizontalnu impakciju hrane. Pod vertikalnom impakcijom hrane podrazumeva se njeno utiskiva­nje u gingivu pod dejstvom okluzalnih sila za vreme mastikacije. Horizontalna impakcija hrane je po- sledica dejstva mišića jezika, usana i obraza. Ovaj tip impakcije odvija se rede.

Vertikalnu impakciju hrane u tkivo interdental- ne papile sprečava prisan dodir susednih zuba obez- beđen kontaktnim tačkama ili konaktnim površina­ma. Sa vestibulame i oralne strane vertikalnu impakciju sprečava izbočenje zuba. Zahvaljujući specifičnom obliku zuba hrana bude usmeravana na fiksiranu gingivu čime je sprečeno njeno zabijanje u slobodnu gingivu ili utiskivanje u gingivalni sul- kus. Zahvaljujući adekvatnom položaju zuba, pod fiziološkim uslovima ne postoji impakcija hrane. Ukoliko je, na primer, zub nagnut u oralnim smeru, može nastati impakcija hrane sa vestibulame strane.

U sprečavanju impakcije hrane značajnu ulogu ima i reljeh griznih površina zuba. Zahvaljujući po­voljnom reljefu griznih površina premolara i mola- ra hrana bude tako usmerena da do utiskivanja u gingivu ne dolazi.

Impakcija hrane može nastati usled različitih uzroka. Najčešći je odsustvo dobrog kontakta izme­đu susednih zuba. Gubitak dobrog kontakta može nastati usled:

–           karijesa zuba;

–           gubitka zuba;

–           neadekvatnih plombi i protetskih radova;

–           abrazije zuba i

–           migracije zuba.

–           Karijes zuba lokalizovan na aproksimalnim površinama zuba može da razori tačku zuba i tako da bude uzrok impakcije hrane.

Gubitak zuba. Vađenje nekog zuba dovodi do toga da se susedni zubi naginju ili pomeraju, pa se remeti zubni niz, usled čega se gubi kontakt i omo­gućava impakcija hrane.

-Neadekvatni ispuni iprotetski radovi kod ko­jih nije uspostavljen dobar kontakt sa susednim zu­bima omogućavaju impakciju hrane u interdentalne papile.

—Abrazija zuba ukoliko je toliko izražena da se usled nje izgubi veliki deo zubne supstance, pa čak i kontaktne tačke, može da omogući impakciju hrane u interdentalne papile.

–             Migracija zuba nastaje kao posledica različi­tih uzroka. Može dovesti do pomeranja i razmicanja zuba. To se najčešće događa u toku parodontopatije. Usled migracije nastaje razmicanje zuba, gubi se kontakt, što omogućuje impakciju hrane.

–             Malpozicija zuba nastaje najčešće kao posle­dica ortodontskih anomalija. Kao posledica pogre­šnog položaja zuba može da se izgubi kontakt izme­đu susednih zuba, što omogućuje impakciju hrane. Kod dubokog preklopa zuba, incizalne ivice pred­njih zuba mogu u toku žvakanja da utiskuju hranu u gingivu suprotne vilice. To se najčešće događa u predelu gornjih prednjih zuba sa palatinalne strane.

Impakcija hrane na više načina oštećuje gingi­vu i druge delove parodoncijuma. Hrana utisnuta impakcijom odlična je podloga za razmnožavanje mikroorganizama, koji postaju brojniji i agresivniji. Osim toga, delovi hrane utiskivani pod pritiskom, mehanički oštećuju i cepaju tkivo gingive i otvaraju put za delovanje mikroorganizama dentalnog plaka. Smatra se da na parodoncijum štetno deluju neki produkti koji nastaju raspadanjem hrane koja je uti­snuta u tkivo.

Na mestu impakcije izraženo je zapaljenje gin­give. Interdentalna papila u tom predelu mnogo je crvenija i jače otečena od susednih papila. Zub mo­že biti osetljiv na perkusiju. Sondiranjem se otkriva parodontalni džep. Katkad se formira i parodontalni apsces.

U predelu u kome postoji impakcija hrane bo­lesnik može da oseća tup bol. Katkad takav bol zrači dublje u vilicu. Bolesnici imaju i osećaj stranog tela između zuba. Često se javlja i zadah iz usta. Ako se uzrok impakcije hrane ne odstrani, kasnije nastaje razaranje parodoncijuma sa povlačenjem gingive usled čega se ogolićuje koren zuba. Nekada se na korenu zuba javlja karijes. Razaranja paro­doncijuma dovode do migracije pa čak i ispadanja zuba.

LOŠE NAVIKE. Nastanku i bržem razvoju parodontopatije doprinose i neke loše navike na taj način što olakšavaju i ubrzavaju akumulaciju den­talnog plaka. Takve loše navike su: žvakanje samo jednom polovinom vilica, disanje na usta i korišće- nje samo meke hrane u ishrani.

– Žvakanje samo jednom stranom vilice – Uni­lateralno žvakanje. Unilateralno žvakanje nastaje usled bola ili nedostatka zuba na jednoj strani vili­ca. Takva osoba svesno, a često i nesvesno, koristi za žvakanje samo levu ili desnu stranu vilica. Kao posledica toga, na strani na kojoj se ne žvaće izosta­je mehanizam samočišćenja. Na zubima se brzo i u velikim količinama stvara dentalni plak, druge me­ke naslage i zubni kamenac. Sve to ima za posledicu inflamaciju gingive i pojavu parodontopatije. Na toj istoj strani vilica, zbog izostanka mastikacije, paro­doncijum ne dobija dovoljnu fiziuološku stimulaciju, pa se na njemu javljaju atrofične promene. Na polovini vilice koju bolesnik koristi, neki ili svi zu­bi mogu biti u hiperfunkciji, što može da ima štetne posledice po parodoncijum.

– Disanje na usta. Neke osobe usled smetnji u prolazu vazduha kroz nosnu šupljinu, udišu ili izdi- šu vazduh pretežno ili isključivo preko usne duplje. Usled toga deo gingive izložen delovanju vazduha, postaje suvlji. Deo gingive izložen sušenju vazdu- hom oštro je ograničen od dela pokrivenog usnom. Na njihovoj granici se često može uočiti jasno izra­žena linija. Usled sušenja gingive isključuje se bak- tericidno dejstvo pljuvačke, što umanjuje otpornost gingive. Mikroorganizmi u dentalnom plaku se brže razmnožavaju, menja se njihov odnos u smislu po­jave agresivnih bakterijskih slojeva i kao posledica toga javlja se zapaljenski proces. U toku inflamacije najčešće dominira poliferativna komponenta, pa se razvija hiperplastični gingivit. Kasnije se javlju,# resorpcija kosti, pa tako nastaje parodontopatija.

–           Korišćenje meke hrane. Mnoge osobe (sve- sno ili nesvesno) pretežno u ishrani koriste hranu meke konzistencije. Takva hrana nije abrazivna, pa efekat samočišćenja izostaje ili je minimalan. Usled toga se brže stvara i akumulira dentalni plak i javlja inflamacija gingive. Tome doprinosi i to da usled konzumiranja meke hrane izostaje i fiziološka sti­mulacija parodoncijuma, pa se u njemu javljaju atrofične promene.

KARIJES ZUBA. Zubni karijes može na više direktnih načina prouzrokovati parodontopatiju. Kariozne lezije lokalizovane na gingivalnoj trećini krunice mogu da favorizuju nakupljanje dentalnog plaka. Ako karijes razori kontaktne tačke zuba, na­staje naginjanje zuba, sa brojnim štetnim posledica- ma.

LEZIJE GINGIVE. Različiti agensi koji oštećuju gingivu mogu da budu uzrok inflamacije. U tom smislu deluju mehanička i hemijska ošteće­nja.

–            Mehaničke lezije gingive. Mehanička ošte­ćenja mogu nastati u toku ishrane i prilikom odr- žavnja oralne higijene (četkicom, čačkalicom i dr.). Ova oštećenja može prouzrokovati i stomatolog u toku svojih intervencija.

Sve mehaničke lezije gingive olakšavaju pro­dor mikroorganizama dentalnog plaka i njihovih produkata u tkivo gingive. Usled toga dolazi do in­flamacije, a parodontalna oštećenja su teža. Meha­ničke lezije mogu i na drugi način favorizovati razvoj parodontopatije. Tako na primer, dugotrajna upotreba preterano čvrste četkice za zube, uz nea­dekvatnu tehniku pranja zuba, može da prouzrokuje povlačenje gingive, odnosno ogolićavanje vratova zuba i pojavu simptoma parodontopatije.

– Hemijske lezije gingive. Hemijska oštećenja gingive mogu nastati prilikom raznih stomatoloških intervencija ili delovanja nekih medikamenata (sre­bro nitrat, salicilati i dr.). Ovakva oštećenja mogu se javiti! kod pojedinih profesija, na primer kod radni-* ka u industriji žive ili radnika koji dolaze u kontakt sa nekim toksičnim materijama.

Oštećena mesta su u početku opalescentna, a kasnije usled Ijuštenja epiteta, postaju crvena i jako osetljiva.

Arsen i koncentrovani rastvor kalijum perman- ganata izazivaju i nekrozu gingive.

Na sličan način kao i kod mehaničkog ošteće­nja, hemijske materije omogućavaju prodor agena- sa dentalnog plaka i pojavu inflamacije.

Nekada se parodontopatija ne javlja i pored na- slednih anomalija zuba i vilica. To ukazuje da su na- sledne anomalije samo akcesomi etiološki faktori i da do parodontopatije dolazi isključivo uz učešće dentalnog plaka.

STAROST. U toku starenja nastaju promene u krvnim sudovima. Izražena je i atrofija svih tkiva. Slične promene se odvijaju i u parodoncijumu. Kod starijih osoba, usled poremećaja u cirkulaciji i atro­fije tkiva parodoncijuma, smanjuje se sposobnost za regeneraciju i reparaciju parodontalnih tkiva, ta­ko da se jače odražava delovanje svih štetnih agena­sa, pa i onih poreklom iz dentalnog plaka.

Zbog svega toga sve starije osobe boluju od pa­rodontopatije. I kod starijih osoba značajno je odr­žavanje oralne higijene. Smatra se da se uz idealno održavanje oralne higijene i uklanjanje dentalnog plaka može do u duboku starost održati funkcional­na vrednost parodoncijuma.