UTVRĐIVANJE PROGNOZE ZA SVE ZUBE U OSOBA SA PARODONTOPATIJOM

Prilikom donošenja prognoze parodontopatije za sve zube, treba utvrditi niz različitih parametara. Neke od njih saznajemo iz anamneze bolesnika, dok druge utvrđujemo na osnovu objektivnog pre­gleda ili na osnovu laboratorijskih ispitivanja i ana­lize rendgenografije zuba.

Utvrđivanje prognoze parodontopatije zasniva se na razmatranju faktora lokalne i opite prirode.

U lokalne faktore značajne za utvrđivanje prognoze zuba u obolelih od parodontopatije spa­daju:

–             stanje obolelog parodoncijuma;

–    tok parodontopatije (brzina razaranja paro­doncijuma);

–             prisustvo anatomskih anomalija;

–             stanje okluzije i artikulacije;

–             funkcionalni zahtevi i

–             stanje oralne higijene.

U; opšte faktore na osnovu kojih se utvrđuje prognoza za sve zube, spadaju:

–             starost bolesnikà,

–             zanimanje bolesnika i

–             opšta oboljenja.

Lokalni faktori od značaja za utvrđivanje prog­noze za sve zube u osobe obolele od parodontopatije:

Stanje obolelog parodoncijuma. Stanje potpor­nog aparata zuba, odnosno težina patoloških prome­na u, parodoncijumu utvrđuje se kliničkim pregle­dom parodoncijuma. U tom cilju koriste se: inspek­cija, palpacija, perkusija, sondiranje parodontalnih džepova, kao i utvrđivanje veličine labavljenja zuba. Dragoceni podaci o stvaranju alveolarne kosti dobi- jaju se i na osnovu analize rendgenografija.

Težinu parodontopatije je najbolje izraziti ne­kim od indeksa koji se koriste za utvrđivanje stanja parodoncijuma.

U principu, ukoliko su promene u parodonciju­mu teže i prognoza je lošija.

U određivanju prognoze bolesti za sve zube treba posebno utvrditi i težinu pojedinih simptoma parodontopatije. To se prvenstveno odnosi na otkri­vanje parodontalnih džepova. Treba utvrditi njiho­vu dubinu, položaj i druge karakteristike. Takođe je veoma značajno odrediti i stepen labavljenja zuba koji je posledica destrukcije alveolarne kosti i odra­žava stanje parodoncijuma. U utvrđivanju stanja al­veolarne kosti mnogo pomaže i radiografija.

Ostali simptomi parodontopatije (intenzitet in- flamacije gingive, intenzitet supuracije iz parodon­talnih džepova, količina subgingivalni konkreme- nata, stepen propadanja gingive i veličina migracije zuba) imaju manji značaj za prognozu parodonto­patije.

Prisustvo i osobine parodontalnih džepova su značajan parametar u određivanju prognoze paro- ontopatije. Posebno je značajno utvrditi dubinu pa­rodontalnih džepova odnosno veličinu razaranja parodoncijuma. Dubina parodontalnih džepova se izražava rastojanjem od ivice gingive do dna paro- dontalnog džepa. Stoje ta vrednost veća i prognoza je lošija.

Od značaja je i niz drugih pokazatelja koji se odnose na parodontalne džepove, kao na primer da li najednom zubu ima više parodontalnih džepova; da li su to suprakoštani ili infrakoštani džepovi i drugo. Od značaja je i to da li su parodontalni dže­povi uski ili široki.

Za određivanje prognoze parodontopatije za sve zube značajno je utvrđivanje stepena labavlje­nja zuba. Što je labavljenje zuba izraženije i prog­noza bolesti je lošija.

Bitno je utvrditi uzrok labavljenja zuba. Laba­vljenje zuba može nastati iz tri uzroka:

–    usled destrukcije parodoncijuma (naročito alveolarne kosti);

–             usled traumatske okluzije i

–    usled inflamacije u preostalom delu perio- doncijuma.

Prognoza je bolja ukoliko je labavljenje zuba posledica traumatske okluzije i inflamacije. Na la­bavljenje zuba koje je posledica traumatske okluzi­je i inflamacije može se uspešno uticati terapijskim merama. Takvo labavljenje je često moguće u pot­punosti eliminisati.

Ukoliko je labavljenje zuba posledica destruk­cije parodoncijuma i alveolarne kosti, onda je prog­noza loša.

Regenerativne sposobnosti alveolarne kosti su po pravilu male, pa se na klaćenje zuba nastalo usled destrukcije kosti može neznatno uticati. Tera­pijski rezultati koji se ovde postižu su slabiji jer se izgubljeni deo kosti ne može nadoknaditi.

Težina inflamacije gingive i intenzitet zapa- ljenskih pramena parodoncijuma utvrđuje se kli­ničkim pregledom. Smatra se da stepen inflamacije gingive nije bitan faktor prilikom utvrđivanja prog­noze parodontopatije za sve zuba. Prognoza paro­dontopatije ne mora biti lošija ako je inflamacija gingive teža. Inflamacija gingive po pravilu nastaje kao posledica delovanja lokalnih faktora poreklom iz dentalnog plaka. Eliminacijom tih faktora mogu­će je uspešno suzbiti zapaljenje, a zatim prikladnim održavanjem oralne higijene sprečiti recidiv.

Tako je nekada moguće terapijskim merama i i manifestnu inflamaciju eliminisati, tako da progno­za za sve zube bude relativno dobra.

Intenzitet gnojne eksudacije iz parodontalnih džepova zavisi od težine inflamatomih pramena u gingivi, a ne od veličine destrukcije parodoncijuma. Zato se po količini eksudata ne može određivati prognoza bolesti. Događa se da se iz plitkih paro­dontalnih džepova nekada može dobiti veća količi­na gnojnog eksudata nego iz dubokih parodontalnih džepova. To potvrđuje činjenicu da količina eksu­data iz parodontalnih džepova nije siguran parame­tar za utvrđivanje prognoze bolesti.

, Ni količina subgingivalnih konkremenata nije bitan parametar za utvrđivanje prognoze parodon­topatije. Utvrđeno je da nekada i pri veoma teškim parodontalnim oštećenjima subgingivalnih konkre­menata uopšte nije ni bilo.

Za utvrđivanje prognoze parodontopatije za sve zube može se koristiti stepen propadanja gingi­ve, ali samo uz ostale pokazatelje stanja parodonci­juma.

U nekih bolesnika destruktivne promene gingi­ve mogu biti potpuno odsutne ili da su minimalne, da su parodontalni džepovi veoma duboki, a de­strukcija parodoncijuma veoma izražena. Suprotno, veoma izraženo propadanje gingive nekada mogu pratiti plitki parodontalni džepovi.

Ni veličina migracije zuba nije bitan faktor za od­ređivanje prognoze parodontopatije, sem ako je mi­gracija zuba posledica destrukcije parodoncijuma.

Veoma značajni podaci o o težini patoloških pramena na alveolarnoj kosti mogu se dobiti na osnovu analize rendgenografije.

Na rendgenogramima se može otkriti niz pra­mena koje mogu biti od velike pomoći prilikom do­nošenja prognoze bolesti. Takve su: količina izgu­bljene kosti, tip i tok koštane resorpcije, gustina alveolarne kosti i drugi.

Brzina razaranja parodoncijuma. Prognoza bolesti za sve preostale zube zavisi i od toka paro­dontopatije. Tako će, na primer, prognoza biti loša ukoliko su velika razaranja potpornog aparata zuba nastala u kraćem vremenskom intervalu (za nekoli­ko godina). To je na primer slučaj kod juvenilne pa­rodontopatije. Prognoza za sve preostale zube je povoljnija ako je parodontopatija izrazito sporog – hroničnog toka i ako se razvija kroz više decenija.

Prisustvo anatomskih anomalija. Za prognozu bolesti značajno je i prisustvo nekih anatomskih anomalija. To su one anomalije koje mogu uticati na tok parodontopatije. Takve anomalije su one ko­je se odnose na širinu fiksirane gingive; mesto in- sercije frenuluma i plika; oblik i položaj zuba i dr. Prognoza će biti bolja ukoliko je u pitanju parodon- cijum sa široko fiksiranom gingivom. U osoba sa uzanom fiksiranom gingivom prognoza će uvek biti lošija. Koronarni pripoj frenuluma usana ili jezika, kao i lateralnih plika može da favorizuje ogolićava- nje vratova zuba i formiranje parodontalnih džepo­va, pa će, ukoliko su ove anomalije izražene i prog­noza bolesti biti lošija. Prognoza parodontopatije je takođe lošija ukoliko je oblik i položaj zuba takav da omogućava stvaranje i nagomilavanje dentalnog plaka.

Stanje okluzije i artikulacije. Prognoza za sve preostale zube zavisi i od stanja okluzije i artikula­cije. Nepovoljni okluzo-artikulacioni odnosi dopri­nose bržem napredovanju parodontopatije. Uticaj nepovoljnih okluzo-artikulacionih odnosa ogleda se u omogućavanju bržeg stvaranja i akumulacije dentalnog plaka, kao i u delovanju štetnih sila na potporni aparat zuba. Smatra se da je prognoza pa­rodontopatije za sve preostale zube uvek lošija u bolesnika sa traumatskom okluzijom.

Funkcionalni zahtevi. Prognoza parodontopati­je za sve zube zavisi i od funkcionalnih zahteva. Ukoliko se pred neke zube sa već ogolelim parodon- cijumom postave preveliki funkcionalni zahtevi,, prognoza će biti lošija. To se događa ako se neki zubi sa već obolelim parodoncijumom koriste kao nosači mosta, za sidrenje kukice proteze i slično. Ako je u vilicama preostao mali broj zuba, a njihov potporni aparat je znatno ošećen, takvi zubi neće moći da bu­du odgovarajući nosači mostova niti da služe za re- tenciju kukice protez, pa je prognoza loša.

Stanje oralne higijene. Za određivanje progno­ze parodontopatije jedan od najhitnijih lokalnih fak­tora je prisustvo i količina dentalnog plaka. Ovde je značajno i utvrđivanje svih drugih faktora koji dopri­nose bržem stvaranju i nakupljanju dentalnog plaka.

Pravilo je da što je količina dentalnog plaka ve­ća i prognoza parodontopatije je lošija. Dentalni plak ne samo da prouzrokuje parodontopatiju, već je odgovoran i za dalji patogenetski razvoj bolesti i dalja razaranja parodoncijuma. Na osnovu prisu­stva i količine dentalnog plaka ocenjuje se i stepen oralne higijene. Za utvrđivanje prognoze parodon­topatije nije bitna samo trenutna količina dentalnog plaka i nivo oralne higijene, već to zavisi i od bole­snika, koliko će ubuduće biti spreman da sprovodi oralnu higijenu. Iz tih razloga odgovarajuća prog­noza parodontopatije može se doneti tek posle testi­ranja bolesnika i kontrolisanja nivoa oralne higijene u određenom vremenskom periodu.

Opšti faktori od značaja za utvrđivanje progno­ze za sve zube u osobe obolele od parodontopatije:

Starost bolesnika. Uzrast bolesnika je značajan faktor prilikom utvrđivanja prognoze parodontopa­tije. Prognoza za sve zube je povoljnija ako su u sta­rije osobe manja oštećenja parodoncijuma, nego ako su u mlade osobe teža razaranja.

Zanimanje bolesnika. U nekim profesijama či­tav organizam bolesnika može biti izložen štetnim agensima, što se odražava na smanjenje otpornosti organizma, pa i parodoncijuma. Usled smanjenja otpornosti parodoncijuma štetni agensi dentalnog plaka postaju još agresivniji, što olakšava pojavu i razvoj parodontopatije. To je slučaj sa radnicima koji su profesionalno izloženi delovanju teških me­tala (olova, žive i si.).

Kod pojedinih zanimanja parodoncijum može biti i direktno ugrožen, što se događa na primer kod muzičara na duvačkim instrumentima. Deo instru­menta koji se drži u ustima može da vrši snažan pri­tisak na zube i njihov potporni aparat. Parodonci­jum je direktno ugrožen, pa je u takvih bolesnika prognoza parodontopatije vrlo nepovoljna.

Opsta oboljenja. Neka opšta oboljenja mogu znatno da utiču na prognozu parodontopatije. Nji­hov štetni uticaj se ispoljava u smanjenju otpornosti čitavog organizma, pa i parodoncijuma, ili u tome što ova oboljenja olakšavaju stvaranje i akumulaci­ju dentalnog plaka.

Prognoza parodontopatije će uvek biti lošija u obolelih od dijabeta, nekih drugih endokrinopatija, zatim oboljenja krvi, jetre, bubrega i srca. Slično je i sa hroničnim alkoholičarima, kao i mentalno zao­stalim osobama.

Pri proceni aktivnosti parodontopatija, odno­sno aktivnosti parodontalnog džepa i za utvrđivanje prognoze bolesti valja proveriti:

–    količinu prisutnog plaka,

–    stepen inflamacije gingive, ali i

–    količinu, gustinu i sastav gingivalne tečnosti, odnosno tkivnog eksudata.

Poznato je da u zdravih osoba tzv. gingivalni fluid u toku oboljenja postaje eksudat. Ovaj eksudat sadrži brojne enzime, toksine i imunogene. Sve su to produkti bakterija dentalnog plaka. U parodon- talnim džepovima, gde dominiraju anaerobni soje­vi, čiji produkti su naročito aktivni.

Poseban značaj se pridaje metodima koji otkri­vaju stepen aktivnosti pojedinih mikroba, naročito anaerobnih sojeva u parodontalnom džepu. Od na- većeg značaja su Actinobacillus actinomycetemco- mitans (Aa), scrotip a ili b, bacteroides (Porphyro- monas) gingivalis (Bg), Bacteroides intermedius (Bi) kao i Prevotella intermedia (Pi) i Prevotella ni- grescans (Pn), Eikenella corrodens (Ec), Fusobac- terium nucleatum (Fn), Borrelia Vincenti (BV).

U proceni aktivnosti bolesti mogu da se odre­đuju i biohemijski markeri oboljenja. Tako na pri­mer mogu da se analiziraju:

–    enzimi koji učestvuju u destrukciji tkiva (ko- lagenezeperiotest, neutralne i kisele parotea- ze);

–    medijatori inflamacije i resorpcije kosti (pros- taglandina E₂, inter-leukina 1, beta- glukouro- dinaze i elastaze);

–     enzimi koji se oslobađaju posle raspadanja tkiva (aspartat-aminotransferaze);

–     prisustvo i količina laktat-dehidrogenaze.

Postoji i aparat „Periotron” kojim se pouzdano mere i minimalne razlike u količini i kvalitetu gin- givalne tečnosti asparat-aminotransferaze (AST) u gingivalnoj tečnosti, a Prognostic proverava količi­nu enzima elastaze u istom eksudatu. Za određiva­nje nivoa antitela prema patogenim mikroorgani­zmima u serumu ili gingivalnoj tečnosti koriste se i imunološke dijagnostičke metode DNA sonde.