UTVRĐIVANJE PROGNOZE ZA SVE ZUBE U OSOBA SA PARODONTOPATIJOM
Prilikom donošenja prognoze parodontopatije za sve zube, treba utvrditi niz različitih parametara. Neke od njih saznajemo iz anamneze bolesnika, dok druge utvrđujemo na osnovu objektivnog pregleda ili na osnovu laboratorijskih ispitivanja i analize rendgenografije zuba.
Utvrđivanje prognoze parodontopatije zasniva se na razmatranju faktora lokalne i opite prirode.
U lokalne faktore značajne za utvrđivanje prognoze zuba u obolelih od parodontopatije spadaju:
– stanje obolelog parodoncijuma;
– tok parodontopatije (brzina razaranja parodoncijuma);
– prisustvo anatomskih anomalija;
– stanje okluzije i artikulacije;
– funkcionalni zahtevi i
– stanje oralne higijene.
U; opšte faktore na osnovu kojih se utvrđuje prognoza za sve zube, spadaju:
– starost bolesnikà,
– zanimanje bolesnika i
– opšta oboljenja.
Lokalni faktori od značaja za utvrđivanje prognoze za sve zube u osobe obolele od parodontopatije:
Stanje obolelog parodoncijuma. Stanje potpornog aparata zuba, odnosno težina patoloških promena u, parodoncijumu utvrđuje se kliničkim pregledom parodoncijuma. U tom cilju koriste se: inspekcija, palpacija, perkusija, sondiranje parodontalnih džepova, kao i utvrđivanje veličine labavljenja zuba. Dragoceni podaci o stvaranju alveolarne kosti dobi- jaju se i na osnovu analize rendgenografija.
Težinu parodontopatije je najbolje izraziti nekim od indeksa koji se koriste za utvrđivanje stanja parodoncijuma.
U principu, ukoliko su promene u parodoncijumu teže i prognoza je lošija.
U određivanju prognoze bolesti za sve zube treba posebno utvrditi i težinu pojedinih simptoma parodontopatije. To se prvenstveno odnosi na otkrivanje parodontalnih džepova. Treba utvrditi njihovu dubinu, položaj i druge karakteristike. Takođe je veoma značajno odrediti i stepen labavljenja zuba koji je posledica destrukcije alveolarne kosti i odražava stanje parodoncijuma. U utvrđivanju stanja alveolarne kosti mnogo pomaže i radiografija.
Ostali simptomi parodontopatije (intenzitet in- flamacije gingive, intenzitet supuracije iz parodontalnih džepova, količina subgingivalni konkreme- nata, stepen propadanja gingive i veličina migracije zuba) imaju manji značaj za prognozu parodontopatije.
Prisustvo i osobine parodontalnih džepova su značajan parametar u određivanju prognoze paro- ontopatije. Posebno je značajno utvrditi dubinu parodontalnih džepova odnosno veličinu razaranja parodoncijuma. Dubina parodontalnih džepova se izražava rastojanjem od ivice gingive do dna paro- dontalnog džepa. Stoje ta vrednost veća i prognoza je lošija.
Od značaja je i niz drugih pokazatelja koji se odnose na parodontalne džepove, kao na primer da li najednom zubu ima više parodontalnih džepova; da li su to suprakoštani ili infrakoštani džepovi i drugo. Od značaja je i to da li su parodontalni džepovi uski ili široki.
Za određivanje prognoze parodontopatije za sve zube značajno je utvrđivanje stepena labavljenja zuba. Što je labavljenje zuba izraženije i prognoza bolesti je lošija.
Bitno je utvrditi uzrok labavljenja zuba. Labavljenje zuba može nastati iz tri uzroka:
– usled destrukcije parodoncijuma (naročito alveolarne kosti);
– usled traumatske okluzije i
– usled inflamacije u preostalom delu perio- doncijuma.
Prognoza je bolja ukoliko je labavljenje zuba posledica traumatske okluzije i inflamacije. Na labavljenje zuba koje je posledica traumatske okluzije i inflamacije može se uspešno uticati terapijskim merama. Takvo labavljenje je često moguće u potpunosti eliminisati.
Ukoliko je labavljenje zuba posledica destrukcije parodoncijuma i alveolarne kosti, onda je prognoza loša.
Regenerativne sposobnosti alveolarne kosti su po pravilu male, pa se na klaćenje zuba nastalo usled destrukcije kosti može neznatno uticati. Terapijski rezultati koji se ovde postižu su slabiji jer se izgubljeni deo kosti ne može nadoknaditi.
Težina inflamacije gingive i intenzitet zapa- ljenskih pramena parodoncijuma utvrđuje se kliničkim pregledom. Smatra se da stepen inflamacije gingive nije bitan faktor prilikom utvrđivanja prognoze parodontopatije za sve zuba. Prognoza parodontopatije ne mora biti lošija ako je inflamacija gingive teža. Inflamacija gingive po pravilu nastaje kao posledica delovanja lokalnih faktora poreklom iz dentalnog plaka. Eliminacijom tih faktora moguće je uspešno suzbiti zapaljenje, a zatim prikladnim održavanjem oralne higijene sprečiti recidiv.
Tako je nekada moguće terapijskim merama i i manifestnu inflamaciju eliminisati, tako da prognoza za sve zube bude relativno dobra.
Intenzitet gnojne eksudacije iz parodontalnih džepova zavisi od težine inflamatomih pramena u gingivi, a ne od veličine destrukcije parodoncijuma. Zato se po količini eksudata ne može određivati prognoza bolesti. Događa se da se iz plitkih parodontalnih džepova nekada može dobiti veća količina gnojnog eksudata nego iz dubokih parodontalnih džepova. To potvrđuje činjenicu da količina eksudata iz parodontalnih džepova nije siguran parametar za utvrđivanje prognoze bolesti.
, Ni količina subgingivalnih konkremenata nije bitan parametar za utvrđivanje prognoze parodontopatije. Utvrđeno je da nekada i pri veoma teškim parodontalnim oštećenjima subgingivalnih konkremenata uopšte nije ni bilo.
Za utvrđivanje prognoze parodontopatije za sve zube može se koristiti stepen propadanja gingive, ali samo uz ostale pokazatelje stanja parodoncijuma.
U nekih bolesnika destruktivne promene gingive mogu biti potpuno odsutne ili da su minimalne, da su parodontalni džepovi veoma duboki, a destrukcija parodoncijuma veoma izražena. Suprotno, veoma izraženo propadanje gingive nekada mogu pratiti plitki parodontalni džepovi.
Ni veličina migracije zuba nije bitan faktor za određivanje prognoze parodontopatije, sem ako je migracija zuba posledica destrukcije parodoncijuma.
Veoma značajni podaci o o težini patoloških pramena na alveolarnoj kosti mogu se dobiti na osnovu analize rendgenografije.
Na rendgenogramima se može otkriti niz pramena koje mogu biti od velike pomoći prilikom donošenja prognoze bolesti. Takve su: količina izgubljene kosti, tip i tok koštane resorpcije, gustina alveolarne kosti i drugi.
Brzina razaranja parodoncijuma. Prognoza bolesti za sve preostale zube zavisi i od toka parodontopatije. Tako će, na primer, prognoza biti loša ukoliko su velika razaranja potpornog aparata zuba nastala u kraćem vremenskom intervalu (za nekoliko godina). To je na primer slučaj kod juvenilne parodontopatije. Prognoza za sve preostale zube je povoljnija ako je parodontopatija izrazito sporog – hroničnog toka i ako se razvija kroz više decenija.
Prisustvo anatomskih anomalija. Za prognozu bolesti značajno je i prisustvo nekih anatomskih anomalija. To su one anomalije koje mogu uticati na tok parodontopatije. Takve anomalije su one koje se odnose na širinu fiksirane gingive; mesto in- sercije frenuluma i plika; oblik i položaj zuba i dr. Prognoza će biti bolja ukoliko je u pitanju parodon- cijum sa široko fiksiranom gingivom. U osoba sa uzanom fiksiranom gingivom prognoza će uvek biti lošija. Koronarni pripoj frenuluma usana ili jezika, kao i lateralnih plika može da favorizuje ogolićava- nje vratova zuba i formiranje parodontalnih džepova, pa će, ukoliko su ove anomalije izražene i prognoza bolesti biti lošija. Prognoza parodontopatije je takođe lošija ukoliko je oblik i položaj zuba takav da omogućava stvaranje i nagomilavanje dentalnog plaka.
Stanje okluzije i artikulacije. Prognoza za sve preostale zube zavisi i od stanja okluzije i artikulacije. Nepovoljni okluzo-artikulacioni odnosi doprinose bržem napredovanju parodontopatije. Uticaj nepovoljnih okluzo-artikulacionih odnosa ogleda se u omogućavanju bržeg stvaranja i akumulacije dentalnog plaka, kao i u delovanju štetnih sila na potporni aparat zuba. Smatra se da je prognoza parodontopatije za sve preostale zube uvek lošija u bolesnika sa traumatskom okluzijom.
Funkcionalni zahtevi. Prognoza parodontopatije za sve zube zavisi i od funkcionalnih zahteva. Ukoliko se pred neke zube sa već ogolelim parodon- cijumom postave preveliki funkcionalni zahtevi,, prognoza će biti lošija. To se događa ako se neki zubi sa već obolelim parodoncijumom koriste kao nosači mosta, za sidrenje kukice proteze i slično. Ako je u vilicama preostao mali broj zuba, a njihov potporni aparat je znatno ošećen, takvi zubi neće moći da budu odgovarajući nosači mostova niti da služe za re- tenciju kukice protez, pa je prognoza loša.
Stanje oralne higijene. Za određivanje prognoze parodontopatije jedan od najhitnijih lokalnih faktora je prisustvo i količina dentalnog plaka. Ovde je značajno i utvrđivanje svih drugih faktora koji doprinose bržem stvaranju i nakupljanju dentalnog plaka.
Pravilo je da što je količina dentalnog plaka veća i prognoza parodontopatije je lošija. Dentalni plak ne samo da prouzrokuje parodontopatiju, već je odgovoran i za dalji patogenetski razvoj bolesti i dalja razaranja parodoncijuma. Na osnovu prisustva i količine dentalnog plaka ocenjuje se i stepen oralne higijene. Za utvrđivanje prognoze parodontopatije nije bitna samo trenutna količina dentalnog plaka i nivo oralne higijene, već to zavisi i od bolesnika, koliko će ubuduće biti spreman da sprovodi oralnu higijenu. Iz tih razloga odgovarajuća prognoza parodontopatije može se doneti tek posle testiranja bolesnika i kontrolisanja nivoa oralne higijene u određenom vremenskom periodu.
Opšti faktori od značaja za utvrđivanje prognoze za sve zube u osobe obolele od parodontopatije:
Starost bolesnika. Uzrast bolesnika je značajan faktor prilikom utvrđivanja prognoze parodontopatije. Prognoza za sve zube je povoljnija ako su u starije osobe manja oštećenja parodoncijuma, nego ako su u mlade osobe teža razaranja.
Zanimanje bolesnika. U nekim profesijama čitav organizam bolesnika može biti izložen štetnim agensima, što se odražava na smanjenje otpornosti organizma, pa i parodoncijuma. Usled smanjenja otpornosti parodoncijuma štetni agensi dentalnog plaka postaju još agresivniji, što olakšava pojavu i razvoj parodontopatije. To je slučaj sa radnicima koji su profesionalno izloženi delovanju teških metala (olova, žive i si.).
Kod pojedinih zanimanja parodoncijum može biti i direktno ugrožen, što se događa na primer kod muzičara na duvačkim instrumentima. Deo instrumenta koji se drži u ustima može da vrši snažan pritisak na zube i njihov potporni aparat. Parodoncijum je direktno ugrožen, pa je u takvih bolesnika prognoza parodontopatije vrlo nepovoljna.
Opsta oboljenja. Neka opšta oboljenja mogu znatno da utiču na prognozu parodontopatije. Njihov štetni uticaj se ispoljava u smanjenju otpornosti čitavog organizma, pa i parodoncijuma, ili u tome što ova oboljenja olakšavaju stvaranje i akumulaciju dentalnog plaka.
Prognoza parodontopatije će uvek biti lošija u obolelih od dijabeta, nekih drugih endokrinopatija, zatim oboljenja krvi, jetre, bubrega i srca. Slično je i sa hroničnim alkoholičarima, kao i mentalno zaostalim osobama.
Pri proceni aktivnosti parodontopatija, odnosno aktivnosti parodontalnog džepa i za utvrđivanje prognoze bolesti valja proveriti:
– količinu prisutnog plaka,
– stepen inflamacije gingive, ali i
– količinu, gustinu i sastav gingivalne tečnosti, odnosno tkivnog eksudata.
Poznato je da u zdravih osoba tzv. gingivalni fluid u toku oboljenja postaje eksudat. Ovaj eksudat sadrži brojne enzime, toksine i imunogene. Sve su to produkti bakterija dentalnog plaka. U parodon- talnim džepovima, gde dominiraju anaerobni sojevi, čiji produkti su naročito aktivni.
Poseban značaj se pridaje metodima koji otkrivaju stepen aktivnosti pojedinih mikroba, naročito anaerobnih sojeva u parodontalnom džepu. Od na- većeg značaja su Actinobacillus actinomycetemco- mitans (Aa), scrotip a ili b, bacteroides (Porphyro- monas) gingivalis (Bg), Bacteroides intermedius (Bi) kao i Prevotella intermedia (Pi) i Prevotella ni- grescans (Pn), Eikenella corrodens (Ec), Fusobac- terium nucleatum (Fn), Borrelia Vincenti (BV).
U proceni aktivnosti bolesti mogu da se određuju i biohemijski markeri oboljenja. Tako na primer mogu da se analiziraju:
– enzimi koji učestvuju u destrukciji tkiva (ko- lagenezeperiotest, neutralne i kisele parotea- ze);
– medijatori inflamacije i resorpcije kosti (pros- taglandina E2, inter-leukina 1, beta- glukouro- dinaze i elastaze);
– enzimi koji se oslobađaju posle raspadanja tkiva (aspartat-aminotransferaze);
– prisustvo i količina laktat-dehidrogenaze.
Postoji i aparat „Periotron” kojim se pouzdano mere i minimalne razlike u količini i kvalitetu gin- givalne tečnosti asparat-aminotransferaze (AST) u gingivalnoj tečnosti, a Prognostic proverava količinu enzima elastaze u istom eksudatu. Za određivanje nivoa antitela prema patogenim mikroorganizmima u serumu ili gingivalnoj tečnosti koriste se i imunološke dijagnostičke metode DNA sonde.