Koje su posledice nelecenja depresije
Postovani, koje su posledice nelecenja depresije? Lecila sam se nekoliko puta, ali bezuspesno i nije genetika u pitanju. Hvala
Odgovor
Poštovana,
hvala na ukazanom poverenju.
Treba imati u vidu da je depresija stanje koje se može pojavljivati više puta u toku života.
Svaki ponovljeni slučaj zove se epizoda, a dužina trajanja je različita.
Nekada epizoda depresije prođe za kratko vreme, a nekada traje duže.
Sa popravljanjem raspoloženja i gubljenjem simptoma depresije (bolji san, bolje raspoloženje,
nestanak zabrinutosti, prestanak depresivnih razmišljanja, povećana aktivnost, druženje sa drugim ljudima,
uživanje u svakodnevnim stvarima…) govori se o izlasku iz epizode. Kod nekih ljudi epizodu
depresije može zameniti epizoda manije, odnosno suprotnog osećaja od depresije
kada je čovek bezrazložno srećan i zadovolja, kada je jako aktivan, pričljiv… Tada govorimo o
manično- depresivnom poremećaju.
Vrlo je bitno ići na redovne kontrole tokom lečenja epizode i uzimati propisane lekove
(kada je lekar propisao terapiju).
Na osnovu simptoma lekar odlučuje kada da ukine terpiju i tada se smatra da je epizoda završena, ali se nova može pojaviti relativno brzo ili nikada posle.
O neuspešnom lečenju depresije se govori kada nije došlo do bilo kakvog napretka u raspoloženju i pored primenjene terapije. U tom slučaju lekar obično radi druge pretrage i dijagnostiku kako bi
isključio da je depresija samo posledica nekog organskog stanja, neke druge bolesti koja treba da se leči.
Ako ste imali periode nakon prestanka uzimanja terapije kada Vam je raspoloženje bilo bolje, to znači da ste izlečili tu epizodu depresije, ali se druga može ponovo javiti.
Nelečena epizoda depresija, kada pacijent ne uzima lekove i ne ide kod lekara može spontano da prođe,
ali to traje obično duže i razmak između dve epizode je kratak, pa pacijenti često imaju utisak da
“napad” depresije nikada nije ni prošao.
Tokom depresije dosta pacijenata može imati autodestruktivne nagone: puno puše ili piju alkohol, neredovno se hrane, ne hrane se adekvatno, malo spavaju, pasivni su i nemaju fizičku aktivnost,
higijenski se zapostavljaju. Depresivna rasmišljanja i zabrinutost mogu dovesti do povećanog krvnog pritiska, povišenog holsterola i triglicerida, poremećaja rada srca i žlezda… Sve to na duže staze može dovesti do narušavanja teleskog zdravlja,čestih infekcija, kardiovaskularnih tegoba.
Tako da je vrlo bitno redovno posećivanje lekara, psihijatra i redovno uzimanje terapije, te regovanje
na samom početku depresivne epizode, kada je stanje nije uznapredovalo, kao i izbegavanje stresnih situacije, kolik oje moguće, koje mogu pokrenuti epizodu.
Svako dobro
Dr Viktor Ognjenović
