Urolitijaza (kamen u bubregu i mokraćnim kanalima) -kako nastaje, simptomi, razbijanje, lečenje, ishrana, napad, u trudnoći, lek i posledice

U SAD-u se godišnje hospitalizuje 1 od 1000 stanovnika zbog uroliti- jaze. Smatra se da do 50. godine preko 10% osoba ima neki oblik kalkuloze bubrega ili nižih delova urotrakta. Uzroci koji dovode do formiranja kalku- lisa mogu se podeliti u dve grupe: povećan uticaj faktora koji doprinose aglomeraciji sastojaka urina (staza, prisutne infekcije, poremećaj pH vred­nosti urina) i povećana ekskrecija pojedinih sastojaka urina koji se od kri­stala pretvaraju u mikrolite i veće formacije.

Osnovne karakteristike pojedinih vrsta kalkulusa prikazane su u slede- ćoj tabeli:

Za spontanu eliminaciju kamena potrebno je da on ima dimenzije manje od 5 mm. Kod zaglavljivanja kamena bilo gde od bubrega do uretre moguće komplikacije su smanjena glomerularna filracija (do trajnog otka­zivanja bubrega ako opstrukcija potraje duže od mesec dana), hidronefroza, sekundarna infekcija…

Dijagnoza se postavlja obično na osnovu kliničke slike – kolika, i nativ- nog RTC abdomena. Samo mali broj kalkulsa su radiotransparentni (uratni i cistinski). Kod nemogućnosti postavljanja dijagnoze na ovaj način, radi se UZ urotrakta (sa uočavanjem hiperehogenih kalkulusnih senki i proširenjem čašičnog sistema ili znacima odmakle hidronefroze). Kod ureteralnih kame­nova ili kamenova zastalih na ulazu u mokraćnu bešiku ultrazvučna dija­gnostika ima manju vrednost. Preporučeni „zlatni standard” za dijagnostiku lokalizacije urolitijaze je CT. Ipak, umesto njega češće se izvodi intravenska pijelografija (IVP).

Akcidentalno otkrivanje mikrolitijaze često je posle rutinskih laborato­rijskih pregleda urina, kada se u sedimentu urina nalaze Ca-oksalatni kri­stali, uratni kristali i si. Poželjno je pacijentima kojima je na ovaj način otkrivena kristalurija uraditi UZ urotrakta. Pravovremena dijagnoza renalrie mikrolitijaze može uz odgovarajuću naknadnu dijetu (izbegavanje precipi- tirajuće vrste hrane, povećan unos tečnosti, itd.) da spreči razvoj makroliti- jaze i descensusa krupnih kamenova.

Fizičkim pregledom kod pacijenata sa kolikama ili bez njih često se nalazi bolna osetljivost bubrežnih loža na sukusiju (grubu perkusiju). Kod kamenova zaglavljenih u donjem delu uretera postoji bol u donjim spoljnim kvadrantima abdomena, koji može da se prostire unazad prema bubrežnim ložama, ili da iradira prema perineumu i unutrašnjoj strani butina. Pacijenti sa renalnim i ureteralnim kolikama neretko imaju i mučninu, bledi su, pa treba isključiti postojanje bolesti i stanja koja daju sliku akutnog abdomena.

Lečenje kolika svodi se na davanje intravenski (u bolusu ili infuziono) analgetika, spazmolitika, ponekad i antiemetika. Na nivou primarne zdrav­stvene zaštite kod nas daje se obično Baralgin ili Baralgetas (metamizolski preparati nalik Novalgetolu i Analginu), Buscopan (skopolamin butilbromid) ili NSAIL kao što je Zodol (ketorolak – preporučen u SAD od strane FDA). Takođe se parenteralno daje i Trodon (tramadol), a uz ove lekove po po­trebi se intravenski ili intramuskularno daje i Klometol (metoklopramid, antiemetik). Davanje diuretika kao što su furosemid (Lasix) ili bumetanid (Yurinex) je diskutabilna praksa.

Kod pacijenata sa umerenim tegobama, bez opstrukcije (sa ili bez des- cenzusa), može se pokušati sa takozvanom „medikamentoznom ekspulzionom terapijom” (MET). Ova terapija uključuje, pored klasičnih fitopreparata kao što je Rowatinex, davanje nifedipina (Nifelat), i alfa-blo- kera kao što je terazosin (Kornam), jer oni relaksiraju glatku muskulaturu uretera i donjeg urinarnog trakta. Prema preporukama MET, limitira se na 10-dnevnu terapiju sa davanjem 30mg nifedipina i 4mg terazosina u po jednoj dnevnoj dozi. Rowatinex i slični fitopreparati mogu se primenjivati skoro neograničeno dugo, najčešće u kombinaciji sa uročajevima.