Urolitijaza (kamen u bubregu i mokraćnim kanalima) -kako nastaje, simptomi, razbijanje, lečenje, ishrana, napad, u trudnoći, lek i posledice
U SAD-u se godišnje hospitalizuje 1 od 1000 stanovnika zbog uroliti- jaze. Smatra se da do 50. godine preko 10% osoba ima neki oblik kalkuloze bubrega ili nižih delova urotrakta. Uzroci koji dovode do formiranja kalku- lisa mogu se podeliti u dve grupe: povećan uticaj faktora koji doprinose aglomeraciji sastojaka urina (staza, prisutne infekcije, poremećaj pH vrednosti urina) i povećana ekskrecija pojedinih sastojaka urina koji se od kristala pretvaraju u mikrolite i veće formacije.
Osnovne karakteristike pojedinih vrsta kalkulusa prikazane su u slede- ćoj tabeli:
SASTAV | Procenat svih kalkuloza | Uzroci |
|
Ca-oksalatni | 70% | hiperkalciurija, renalna tubularna acidoza, hipercitrurlja, hiperparatireoidizam | zaoštreni, šiljasti, ili veiiki i glatki |
Ca-fosfatni | 15% | ||
Uratni | 10% | hiperurikozurija, smanjena pH urina | smeđi, glatki, mekani, trovaju se pod prstima |
Str u vat ni (magnezijum- -amonijum sulfat) | 3% | bakterijske infekcije urotrakta (UTI) | obično veliki, koraliformni (ili u obliku rogova) |
Cistinski | 2% | cistinurija | žućkasti, kristalno tvrdi, češći kod mlađih osoba |
Za spontanu eliminaciju kamena potrebno je da on ima dimenzije manje od 5 mm. Kod zaglavljivanja kamena bilo gde od bubrega do uretre moguće komplikacije su smanjena glomerularna filracija (do trajnog otkazivanja bubrega ako opstrukcija potraje duže od mesec dana), hidronefroza, sekundarna infekcija…
Dijagnoza se postavlja obično na osnovu kliničke slike – kolika, i nativ- nog RTC abdomena. Samo mali broj kalkulsa su radiotransparentni (uratni i cistinski). Kod nemogućnosti postavljanja dijagnoze na ovaj način, radi se UZ urotrakta (sa uočavanjem hiperehogenih kalkulusnih senki i proširenjem čašičnog sistema ili znacima odmakle hidronefroze). Kod ureteralnih kamenova ili kamenova zastalih na ulazu u mokraćnu bešiku ultrazvučna dijagnostika ima manju vrednost. Preporučeni „zlatni standard” za dijagnostiku lokalizacije urolitijaze je CT. Ipak, umesto njega češće se izvodi intravenska pijelografija (IVP).
Akcidentalno otkrivanje mikrolitijaze često je posle rutinskih laboratorijskih pregleda urina, kada se u sedimentu urina nalaze Ca-oksalatni kristali, uratni kristali i si. Poželjno je pacijentima kojima je na ovaj način otkrivena kristalurija uraditi UZ urotrakta. Pravovremena dijagnoza renalrie mikrolitijaze može uz odgovarajuću naknadnu dijetu (izbegavanje precipi- tirajuće vrste hrane, povećan unos tečnosti, itd.) da spreči razvoj makroliti- jaze i descensusa krupnih kamenova.
Fizičkim pregledom kod pacijenata sa kolikama ili bez njih često se nalazi bolna osetljivost bubrežnih loža na sukusiju (grubu perkusiju). Kod kamenova zaglavljenih u donjem delu uretera postoji bol u donjim spoljnim kvadrantima abdomena, koji može da se prostire unazad prema bubrežnim ložama, ili da iradira prema perineumu i unutrašnjoj strani butina. Pacijenti sa renalnim i ureteralnim kolikama neretko imaju i mučninu, bledi su, pa treba isključiti postojanje bolesti i stanja koja daju sliku akutnog abdomena.
Lečenje kolika svodi se na davanje intravenski (u bolusu ili infuziono) analgetika, spazmolitika, ponekad i antiemetika. Na nivou primarne zdravstvene zaštite kod nas daje se obično Baralgin ili Baralgetas (metamizolski preparati nalik Novalgetolu i Analginu), Buscopan (skopolamin butilbromid) ili NSAIL kao što je Zodol (ketorolak – preporučen u SAD od strane FDA). Takođe se parenteralno daje i Trodon (tramadol), a uz ove lekove po potrebi se intravenski ili intramuskularno daje i Klometol (metoklopramid, antiemetik). Davanje diuretika kao što su furosemid (Lasix) ili bumetanid (Yurinex) je diskutabilna praksa.
Kod pacijenata sa umerenim tegobama, bez opstrukcije (sa ili bez des- cenzusa), može se pokušati sa takozvanom „medikamentoznom ekspulzionom terapijom” (MET). Ova terapija uključuje, pored klasičnih fitopreparata kao što je Rowatinex, davanje nifedipina (Nifelat), i alfa-blo- kera kao što je terazosin (Kornam), jer oni relaksiraju glatku muskulaturu uretera i donjeg urinarnog trakta. Prema preporukama MET, limitira se na 10-dnevnu terapiju sa davanjem 30mg nifedipina i 4mg terazosina u po jednoj dnevnoj dozi. Rowatinex i slični fitopreparati mogu se primenjivati skoro neograničeno dugo, najčešće u kombinaciji sa uročajevima.
Kod uratnih i cistinskih kamenova (radiotransparentni) daje se pero- ralno NaHC03 („soda bikarbona”), čime se alkilizira mokraća, po mogu- ćstvu do pH vrednosti između 5 i 7.
U slučaju izostanka eliminacije kamena, sa prolongiranim tegobama i/ili opstrukcijom koja preti da naruši funkciju ipsolateralnog bubrega, pacijent se evaluira za neku od sledećih metoda:
- ESWL (ekstrakorporalnu shock-wave litotripsiju) -obično za kamen manji od 1 cm,
- Perkutanu nefrolitotomiju – kada ne uspe ESWL,
- Ureteroskopsku evakuaciju – kod nisko zaglavljenih kalkulusa ili neus- peha ESWL.
