GLAVOBOLJA, duijagnoza, vrste, lečenje i terapija
Glavobolja je jedan od najkompleksnijih problema ne samo u neurologiji, već u kliničkoj medicini uopšte. Može da bude sasvim benigna, uzrokovana banalnim razlozima, ali j fatalna, sa podmuklim razvojem ili eruptivnom simptomatologijom. Sledeći najčešći uzroci glavobolje moraju se uzeti u obzir pri svakom prvom pregledu:
hipertenzija | obično okcipitalna ili globalna glavobolja, meri se hipertenzija odnosno tenzija viša nego ona koju pacijent obično ima; sa normalizacijom tenzije glavobolja ubrzo nestaje; |
refrakcione anomalije | čeona ili potiljačna, često kod pacijenata koji nose neodgovarajuće naočari, ili i ne znaju da im je potrebna korekcija dioptrije. |
nervoza i stres | pacijent obično normotenzivan, oftalmološki nalaz uredan, glavobolja često nastupa posle stresnih događanja ili se javlja kao reakcija na ponavljane precipitirajuće radnje ili situacije |
cervikocefalični sindrom | potiljačna glavobolja koja „polazi” iz vrata, provocirana često dužim prinudnim položajem, RTC vratne kičme pokazuje spondilotične promene ili ispravljenu lordozu, palpira se spazam PVM, ponekad glavobolja udružena sa vertigom i mučninom |
sinusitis | obično frontalna ili periorbitalna glavobolja, uz bol ili ose- ćaj pritiska nad maksilarnim sinusima, rede usled upale sfenoidalnog sinusa; pojačava se kod egzarcebacije hroničnih upala; uz rinoreju ili rinoopstrukciju, ponekad febrilnost i nalaz upale na RTC paranazalnih šupljina. |
febrilna stanja | bez posebnih karakteristika, obično kombinovani faktori diskretnog meningizma, spazma PVM i drugih mišića, poremećaja elektrolita… |
insuficijencija cervikalne ili intrakranijalne cirkulacije | dokazuje se Dopler-sonografijom vratne cirkulacije, kontrast- nim MR ili CT snimanjima (angiografijom), ponekad transkra- nijalnim Doppler snimanjem… Neretko udružena sa rizikom od ishemijskog moždanog udara (prethodne sinkope, potvrđene stenoze…). Leči se vazoaktivnim lekovima. |
prava migrena | hemikranijalna glavobolja koja traje po nekoliko sati ili po par dana, pulzirajuća, bez adekvatne reakcije na standardne analgetike, često sa fenomenom „aure” – obično vizuelnih doživljaja „haloa” oko predmeta koje posmatra pacijent, ili uz svetlace pred očima i druge simptme „najave” migrenoznog napada; sa ili bez mučnine, povraćanja; Problem je ponekad razlikovati auru od TIA simptoma. Dijagnostikuje se isključivanjem drugih uzroka, lako se ponekad opisuju umereno specifične EEC promene, EEG nije preporučen kao dijagnostička rutinska metoda u evaluaciji glavobolje. Migrena u osnovi ima poremećaj vaskulamog odgovora na promene tenzije ili na neurotransmiterske draži; češća kod žena. Često dobro reaguje na antiemetike, a leči se i vazoaktivnim lekovima. |
meningitis | karakteristilčni meningealni znaci, uduženi sa mučninom, povraćanjem, fonofobijom, fotofobijom, ponekad dermografizmom, sve uz povišenu temperaturu. Dokazuje se lumbalnom punkcijom, kojom se postavlja diferencijalna dijagnoza između seroznih (obično virusnih) i bakterijskih meningitisa (meningokokni, pneumokokni). Rede je uzrok meningitisa tuberkuloza. |
hipotenzija i „steel” fenomen | hipotenzivna simptomatska glavobolja dijagnostikuje se izmerenom hipotenzijom i empirijski posmatranjem povlačenja tegoba posle (obično nutritivne) korekcije arerijske tenzije. Često je i bledilo kod pacijenata, a hipotenzija je češća kod mlađih žena fragilne građe; često udružena sa nervozom; Glavobolja kod fenomena krađe nastaje kod osoba koje koriste nitro-preparate u terapiji ishemijske bolesti srca. |
histaminska glavobolja, „cluster” glavobolja | poremećaj reakcije na histamin. Osnovna bnt i kteristika ovih glavobolja jeste vremenski obrazac ispolja- vanja tegoba; napadi bolova traju od 15 minuta cfe li i sata, i tipično je da se fe’Ijajil 1»i puta dnevno. Bol je orbitotemporalni, obično opisan kap ^oštar” alSPizdržhft i brzo kulminira… Neretko je bol udružen sa crvenilom i epiforom istostranog oka, ili rinorejom. |
tenziona glavobolja | bilateralna, nema pulsiranja, nema mučnine, |
glavoboja kod metaboličkih i elektrolitnih disbalansa | obično je sekundarni simptom, dšftimiraja druge tegobe i simptomi. |
glavobolja u sklopu kinetoze | simptomatska glavobolja, ponekad neposredno posle završetka putovanja, verovatno ima kombinovanu vaskularnu, ;imiogeno-vertebrogenu etiologiju. |
glaukom | ui sklopu drugih simptoma: poremećaja vida, mučnine, povraćanja, bola u oku. Pregledom na nivou primame zdravstvene zaštite palpira se tvrda očna jabučica. |
posttraumatska (postokomociona) | reaktivna glavobolja, može da bude subakutna i da traje i po nekoliko sedmica |
medikamentozna | primarna kada postoji jasna korelaisija između uzimanja Udb i simptoma, ali bez odgovarajućeg nalaza pri fizičkom pregledu i dopunskim dijagnostičkim procedurama. |
neuralgije (n. trigeminus, n. occipitalis, n. glosofaringeus) | uporne glavobolje sa tipičnom lokalizacijom, reaguju po- vojno na karbamazepin |
intoksikacije | „hangover” sindrom posle alkoholisanosti, glavobolje posle upotrebe psihostimulansa, posle intoksikacije nikotinom itd. |
temporalni arteritis | arteritis džinovskih ćelija: temporalna bol, temperatura, klaudikacije prilikom žvakanja, poremećaji vida sa iste strane, obično uz hipersedimentaciju, često uz druge reu-matske bolove, dijagnostikuje se biopsijom. |
intrakranijalni procesi, tumori i krvarenja | oftalmološki pregled može i ne mora da pokaže intrakranijalni ekspanzivni proces. Lumbalna punkcija i vizualizacija MR ili CT snimanjem su metode dijagnostičkog izbora. |
Nacionalni vodič za tretman glavobolja preporučuje da se sa nivoa primarne zdravstvene zaštite pacijent na dopunske dijagnostičke procedure upućuje u sledećim frekventnim situacijama:
- Atak glavobolje koji ne popušta na terapiju datu na nivou opšte medicine.
- Glavobolja koja dovodi do radne onesposobljenosti.
- Epizoda gubitka svesti udružena sa glavoboljom.
- Glavobolja udružena sa patološkim nalazom dobijenim neurološkim pregledom, kao što su: zategnut vrat, izmene ličnosti, diplopije, staza papile, asimetrični refleksu
Kontinuirana glavobolja ili glavobolja koja se pogoršava čak i kada neurološki nalaz nije patološki.
- Glavobolja koja se javlja ili pojačava fizičkim naporom ili kašljem.
- Ponavljano ili kontinuirano povraćanje udruženo sa glavoboljom.
- Kada je bolesniku neophodna terapija detoksikacije od prekomerno korišćene simptomatske terapije.
- Kod sumnje na infekciju CNS-a ili subarahnoidalno krvarenje.
- Glavobolja udružena sa endokrinološkim poremećajima.
- Glavobolja kod bolesnika sa malignitetom ili AIDS-om.
