Velika beba
Mojoj bebi na otpusnoj listi iz porodilišta piše da je hipertrofična. Šta to znači?
Bebe koje su na tabelama rasta iznad 90. percentila, nazivaju se hipertrofičnim. Hipertrofična deca ne moraju obavezno da imaju telesnu masu preko četiri kilograma, jer mogu da budu rođena i pre vremena – pa bi, srazmemo svojoj zrelosti, trebalo da su manja.
Među njima ima konstitucionalno krupnih beba, koje su nasledile svoju visoku majku. Novorođeno dete, uglavnom, prati telesnu konstituciju majke, a tek posle godinu dana može da u toj osobini liči na oca.
Da li hipertrofične bebe spadaju u rizične?
Konstitucionalno krupna novorođenčad je, ukoliko porođaj protekne bez komplikacija, potpuno zdrava i ne nosi nikakve posebne rizike za budući život. Međutim, ima i onih beba koje su preterano porasle usled metaboličkih poremećaja kod majke. One mogu da imaju problema, kako u prvim danima života, tako i u odraslom dobu.
Kakve komplikacije mogu da nastanu tokom porođaja?
lako se priroda trudi da veličinu bebe prilagodi majci, kako bi omogućila normalni porođaj, dešava se da postoji disproporcija, odnosno daje beba previše krupna. Tada porođaj prirodnim putem – ili nosi povećan rizik i za majku i za bebu, ili uopšte nije moguć. Kada beba ima veliki obim glave i ne može da se spusti kroz porođajni kanal majke, akušer će porođaj da završi carskim rezom.
Međutim, desi se da se beba spusti, ali zapne u fazi ekspulzije („izbacivanja“), koja predstavlja i najkritičniji momenat i zahteva maksimalnu saradnju porodilje sa akušerskim timom. Kada ta saradnja izostane, lekar je prinuđen da primeni neku od akušerskih intervencija kako bi što brže porodio ženu, jer za bebu nije dobro da se dugo zadržava u tesnacu porođajnog kanala.
Najčešće se porođaj završava pomoću vakuum ekstraktora, a nešto rede forcepsa (specijalnih klešta), što nije uvek bez rizika za dete. Stoga, takvom porođaju prisustvuje neonatolog sa svojim timom, da bi pružio prvu pomoć bebi ukoliko je potrebna. Ipak, iskusan akušer na vreme proceni kako najbolje da završi porođaj, a ako i mora da interveniše, to čini u pravom trenutku i vesto, bez ikakvih posledica po dete.
Kod krupnih beba rođenih vaginalnim putem, porođaj može da bude produžen, a mogu da se očekuju i nešto češće porođajne traume: kefalhematom, prelom ključne kosti, slabost ruke, povreda facijalnog živca, pa i komplikacije od strane centralnog nervnog sistema.
Zašto su me pitali da li mi je u trudnoći bio povišen nivo šećera u krvi?
Krupno novorođenče uvek pobuđuje sumnju na takozvani gestacijski dijabetes, odnosno šećernu bolest koja se prvi put javlja u trudnoći.
Hoću li imati dovoljno mleka za moju „džinovsku“ bebu?
Veliko dete više jede, pa u prvim danima posle porođaja može da se desi da njegova majka nema dovoljno mleka. Bilo bi idealno da ono od prvog trenutka bude uz svoju mamu i da sisa kad god poželi, što će da ubrza produkciju mleka.
Međutim, kada je beba na intenzivnoj nezi, nema te stimulacije – pa je, obično, potrebna dohrana adaptiranom mlečnom formulom. To se, neretko, nastavlja i po dolasku kući. O ishrani bebe se uvek treba posavetovati sa pedijatrom.
Da li će hipertrofično beba da bude krupna i kad poraste?
Krupne bebe mogu, ali ne moraju da izrastu u krupne ljude – to odlučuju geni i faktori sredine.
