Šta je ahalazija?
Pod pojmom ahalazija podrazumeva se ahalazija jednjaka, ili kardiospazam, a obuhvata poremećaj motiliteta glatke muskulature jednjaka na lokalizaciji donjeg sfinktera, tj. na samom prelazu jednjaka u želudac.
Karakteriše se nemogućnošću jednjaka da progura zalogaj hrane na dole, zbog poremećaja rada mišićnih vlakana jednjaka i poremećaja rada mišićnog sfinktera u smislu preterane zgrčenosti.
Najčešće se javlja, takozvana, primarna ahalazija koja nema neki odredjeni uzrok nastanka i najčešće je bolest za sebe.
Pretpostavlja se da oštećenja zida jednjaka nastaju nakon infekcije, ili direktne povrede, a neki uzročnici su virusi, bakterije, paraziti, toksične materije, metabolički poremećaji, oštećenja nervnih spletova u toku operativnog zahvata. Sekundarna ahalazija nastaje nakon zračenja, karcinoma
Koji su simptomi i znaci ahalazije jednjaka?
Najčešći simptomi ahalazije jednjaka su
- disfagija (otežano gutanje), prvo nakon unošenja čvrste hrane, a onda i nakon kašaste i tečnosti
- regurgitacija (vraćanje zalogaja) koja se vremenom pogoršava
- bol u grudima pri gutanju hrane
- veoma neprijatan zadah iz usta
- gubitak telesne težine
- kašalj
Najčešća komplikacija ahalazije je aspiracija (udisanje) nesvarene hrane koja može izazvati bronhopneumoniju, ali i ezofagitis (zapaljenje sluzokože jednjaka), ulceracije i pojava karcinoma.
Kako se postavlja dijagnoza ahalazije jednjaka?
Zbog veoma slične kliničke slike, ahalazija se može pomešati sa gastroezofagealnom refluksnom bolešću, hijatus hernijom i čak nekim psihosomatskim bolestima. Dakle, klinička slika sa objektivnim pregledom nije dovoljna za postavljanje dijagnoze ahalazije jednjaka.
Kontrastno snimanje sa barijumom može da pokaže promene u vidu suženja barijumskog stuba na mestu donjeg sfinktera, ali ovo snimanje nije dovoljno za dijagnozu.
Ezofagoskopija (snimanje jednjaka posebnom sondom) je metoda zlatnog standarda za postavljanje dijagnoze, prilikom koje se može odrediti i pritisak unutar jednjaka (manometrija), ali uzeti biopsija prilikom koje se vide promene tipične za ovu bolest.
Kako se leči ahalazija jednjaka?
Pored lečenja, potrebno je promeniti neke životne navike (trebalo bi jesti manje obroke, češće, sa dosta vode i izbegavati obroke pred spavanje). Trebalo bi izbegavati teško svarljivu i jako začinjenu hranu.
Od lekova mogu da pomognu antagonisti kalcijuma, i nitrati ali njihova loša osobina je što snižavaju krvni pritisak širenjem krvnih sudova. Takodje, od skoro se aplikuje Botoks toksin direktno u donji jednjačni sfinkter čime se on opušta, ali ovi rezultati su kratkoročni.
Kod početnih stadijuma ove bolesti koji ne raguju dobro na standardnu terapiju, može se izvesti balon dilatacija, ali sa posebnim oprezom, zbog mogućnosti pogoršanja stanja, zbog formiranja ožiljaka.
Na kraju, vrlo često se izvodi i hirurška intervencija. Danas je sve češće Helerova miotomija laparoskopskim putem koja podrazumeva posebne sonde koje ulaze u trbušnu duplju kroz veoma male rezove i zasecanje mišićnih snopova jedanjaka. Oporavak je veoma brz i komplikacije su minimalne. Neophodno je praćenje u postoperativnom toku sa redovnim kontrolama, kao pridržavanje pomenutih higijensko-dijetetskih principa.