Šta je sindrom iritabilnog kolona (colon irritabile)?
Sindrom iritabilnog kolona predstavlja funkcionalni poremećaj debelog creva koji se u anglosaksonskoj literaturi naziva i spastični kolon. Funkcionalni je poremećaj zato što ne postoje znaci bilo kakvog organskog oštećenja. Često se početak ovog sindroma poklapa sa stanjem nakon neke infekcije, ili psihičkog stresa.
Postavljanje dijagnoze sindroma iritabilnog kolona nekada može biti problematično, jer simptomi mogu ličiti na celijačnu bolest, neke infekcije i parazitoze, zapaljenske bolesti creva, hronični zatvor i mnoge druge.
Statistika pokazuje da od ovog sindroma boluju jednako muškarci i žene različitog uzrasta, odnosno ne postoje znatna odstupanja. Sindrom iritabilnog kolona ne nosi opasnost od nekih ozbiljnih komplikacija, ali dugotrajni simptomi mogi voditi u zamor, malaksalost, hroničnu bol i dugotrajno odsustvovanje sa posla.
Ne postoji definitivan uzročnik ovog sindroma, iako se pretpostavlja da je prevashodno psihogene prirode, mada postoje hipoteze i o uticaju smanjenog imuniteta, kao i poremećaj crevne flore.
Koji su simptomi i znaci sindroma iritabilnog kolona?
Simptomi sindroma iritabilnog kolona mogu biti
- bol u trbuhu
- može se smenjivati proliv sa zatvorom
- grčevi
- nadimanje
- gastroezofagealna refluksna bolest (gorušica)
- glavobolja
- zamor i malaksalost
- bolovi u mišićima
- depresija
- anksioznost
Najčešće se pored simptoma od strane organa za varenje, nalazi depresija i anksioznost što potvrdjuje da postoji osovina izmedju psihe i poremećaja na organima za varenje.
Kako se postavlja dijagnoza sindroma iritabilnog kolona?
Ne postoji ni jedan laboratorijski test, ili snimanje koje bi ukazalo da postoji sindrom iritabilnog kolona.
Dijagnoza ovog sindroma se postavlja tako što se isključuju druge bolesti poput celijačne bolesti, intolerancije glukoze, vrše se pretrage na infekcije i parazite, karcinom debelog creva, gardidijazu, inflamatorne bolesti creva, karcinoidne tumore, eozinofilni gastroenteritis.
U dijagnozi, najbolje je slediti dijagnostički algoritam po kom se isključuju navedene bolesti i time se postavlja dijagnoza sindroma iritabilnog kolona.
Kod pacijenata starijih od 50 godina preporučuje se kolonoskopski pregled.
Kako se leči sindrom iritabilnog kolona?
Bitan je higijensko-dijetetski režim ishrane koji podrazumeva unos hrane bogate vlaknima i manje, a češće obroke.
Laksativi se koriste kod predominirajućeg zatvora, a antidijaroici se koriste kod predominirajućeg proliva.
Lekovi koji utiču na serotonin mogu da se koriste i to lekovi koji stimulišu njegovo lučenje (agonisti) kod predominirajućeg zatvora, a antagonisti serotonina kod dijareje.
Kod jakih grčeva u trbuhu sa bolovima mogu se koristiti spazmolitici, poput atropina i mebeverina.
Takodje, preporučuje se psihoterapija zbog evidentnog uticaja izmedju psihičkog statusa i sindroma iritabilnog kolona.
