Papilarna hipertrofija (papile konjunktive)
Papilama hipertrofija je nespecifična reakcija (odgovor) konjunktive koja se manifestuje formiranjem konjunktivalnih papila. Papile se mogu formirati samo na tarzalnoj konjunktivi i na limbusu (limbalne papile), zapravo tamo, gde je konjunktiva dobro pričvršćena za podlogu fibroznim vezama. Ovemfibrozne veze raspoređene su tako da formiraju fini poligonalni mozaik sa prostorima ne većim od 1 mm u prečniku, što je vezan detalj koji određuje klinički izgled papilarne hipertrofije.
Osnovu papilarne hipertrofije čini proliferaci-ja malih krvnih sudova konjunktive. Svaka papila sastoji se od centralnog vaskularnog jezgra okruženog zapaljenjskim infiltratom. Centralno vaskularno jezgro papile sastoji se od razgranatih krvnih sudova a okolni infiltrat od ćelija karakterističnih za postojanje hroničnog zapaljenja uključujući limfocite, plazma ćelije i eozinofile. Papile konjunktive najčešće se uočavaju na gornjoj tarzalnoj konjunktivi raspoređene tako da čine fini mozaik lako izdignutih poligonalnih hiperemičnih zona. U tom području epitel konjunktive je hipetrofičan i mnogostruko nabran a granica između papila naznačena bleđim kanalićima. U toku dugotrajnog zapaljenja konjunktive, fibrozne veze kojima su papile pričvršćene za podlogu mogu da popucaju što dovodi do međusobnog stapanja papila i formiranja velikih (džinovskih) papila. Dalja evolucija papilarne hipertrofije konjunktive ide u pravcu stvaranja kripti između papila i hijalinizacije površnih slojeva strome kada zahvaćeni deo konjunktive poprima beličasti izgled.
Papilama hipertrofija konjunktive viđa se u kliničkom toku alergijskih i bakterijskih koiijunktivitisa, keratokonjunktivitisa gornjeg limbusa, sindroma mlitavih kapaka i kod nosioca kontaktnih sočiva pod određenim uslovima.
Postojanje papilarne hipertrofije nalaže poseban oprez i zahteva detaljan pregled konjunktive pošto papile mogu maskirati postojanje folikula koji imaju mnogo veći dijagnostički značaj nego nespecifična papilama hipertrofija.
