Suvo oko 

je najčešći sindrom u oftalmologiji.Po definiciji,to je sindrom ili stanje koje nastaje uvek kada kvantitet ili  kvalitet suznog filma ne obezbedjuju normalno vlaženje i funkcionisanje površine oka.

Suvo oko obuhvata dve velike celine: 

1.deficit produkcije suza(Sjogrensindrom) 

2.povećano isparavanje suza(različita oboljenja oka) 

Sjogrensindrom se može ispoljiti kao primarni:suvoća oka+suvausnaduplja i sekundarni:suvoća oka+suvausnaduplja+sistemskooboljenje(reumatoidniartritis u 90 % sl.). 

Dijagnostika i terapijskipristup je drugačiji u ova dva entiteta.

U svakodnevnoj praksi ,kod uporne suvoće oka,treba misliti i na mogućnost sistemskog oboljenja i u tom smislu uraditi potrebnu dijagnostiku uz upućivanje pacijenta reumatologu. 

Suvo oko ,takodje ,može biti posledica upotrebe različitih lekova:antihipertenzivi, diuretici,antidepresivi  i psihotropnilekovi,antihistaminici,lokalnoprimenjeni(neki)lekovi u terapiji glaukoma. 

Simptomi suvog oka su često nekarakteristični:grebanje u očima,osećaj stranog tela,osećaj suvoće,crvenilo,često neodređene tegobe.Ali, u određenim situacijama se pogoršavaju uticaj vetra i promaje,klima uredjaja,vožnja pored otvorenog prozora,čitanje,u toku noći i pri budjenju. 

Moguće komplikacije suvog oka uključuju stafilokokni blefarokonjunktivitis,pojasastu degeneraciju rožnjače,formiranje mukoidnih plakova na rožnjači,corneal melting(razmekšanje i ulceracija rožnjače).

Lečenje suvog oka može podrazumevati kombinaciju sledećih metoda:

-substitucionuterapijuveštačkim suzama

-čuvanje postojećih suza

-stimulacijalakrimalnesekrecije

-destrukcija i disperzijamucina

-hirurške metode.