Suvo oko
je najčešći sindrom u oftalmologiji.Po definiciji,to je sindrom ili stanje koje nastaje uvek kada kvantitet ili kvalitet suznog filma ne obezbedjuju normalno vlaženje i funkcionisanje površine oka.
Suvo oko obuhvata dve velike celine:
1.deficit produkcije suza(Sjogrensindrom)
2.povećano isparavanje suza(različita oboljenja oka)
Sjogrensindrom se može ispoljiti kao primarni:suvoća oka+suvausnaduplja i sekundarni:suvoća oka+suvausnaduplja+sistemskooboljenje(reumatoidniartritis u 90 % sl.).
Dijagnostika i terapijskipristup je drugačiji u ova dva entiteta.
U svakodnevnoj praksi ,kod uporne suvoće oka,treba misliti i na mogućnost sistemskog oboljenja i u tom smislu uraditi potrebnu dijagnostiku uz upućivanje pacijenta reumatologu.
Suvo oko ,takodje ,može biti posledica upotrebe različitih lekova:antihipertenzivi, diuretici,antidepresivi i psihotropnilekovi,antihistaminici,lokalnoprimenjeni(neki)lekovi u terapiji glaukoma.
Simptomi suvog oka su često nekarakteristični:grebanje u očima,osećaj stranog tela,osećaj suvoće,crvenilo,često neodređene tegobe.Ali, u određenim situacijama se pogoršavaju uticaj vetra i promaje,klima uredjaja,vožnja pored otvorenog prozora,čitanje,u toku noći i pri budjenju.
Moguće komplikacije suvog oka uključuju stafilokokni blefarokonjunktivitis,pojasastu degeneraciju rožnjače,formiranje mukoidnih plakova na rožnjači,corneal melting(razmekšanje i ulceracija rožnjače).
Lečenje suvog oka može podrazumevati kombinaciju sledećih metoda:
-substitucionuterapijuveštačkim suzama
-čuvanje postojećih suza
-stimulacijalakrimalnesekrecije
-destrukcija i disperzijamucina
-hirurške metode.
