OČNA VODICA (humor aqueus)

Očna vodica jebistra bezbojna tečnost koja ispunjava prostor prednje i zadnje očne komore. Prednja i zadnja očna komora odvo­jene su dužicom. One komuniciraju pomoću otvora u dužici, ženice. Veća količina, 4/5 očne vodice nalazi se u prednjoj, a 1/5 u zadnjoj očnoj komori. Ukupni volumen očne vodice je 0,30 ml. Očna vodica produkuje se iz krvi cilijarnih nastavaka mehanizmom ultrafiltraci-je, dijalize i aktivne sekrecije.

Građa i ultrastruktura cilijarnog tela i njen značaj za pro­dukciju očne vodice

Cilijarno telo je srednji deo sudovne opne oka. Cilijarno telo je braonkasta masa trouglastog oblika, bazom je vezano za dužicu (iris) a vrhom za zupčastu liniju (ora serrata). Spoljašnja strana cilijarnog tela okrenuta je prema skleri. U supracilijarnom prosto­ru nalaze se vezivno-vaskularno-nervni elementi. Unutrašnja strana cilijarnog tela okrenuta je prema unutrašnjosti očne jabuči­ce.

Cilijarno telo sastoji se iz pars plana i pars plicata. Pars plana, ravni deo cilijarnog tela, nalazi se na 4,5 mm od limbusa – tempo-ralno i 3,5 mm od limbusa nazalno.

Pars plicata sastoji se od 70-80 cilijarnih nastavaka (processus ciliares). Cilijarni nastavci dugački su 2 mm i široki 0,2-1,5 mm. Cilijarni procesusi pokriveni su dvoslojnim cilijarnim epitelom.

Cilijarno telo ima važnu ulogu u produkciji očne vodice. U cili­jarnim procesusima nalazi se hematookularna barijera koja regu-liše količinu i sastav očne vodice koja se produkuje iz krvi.

Uloge očne vodice

Očna vodica ima važnu ulogu u: refrakciji, održavanju intraoku-krnog pritiska, oksigenaciji i ishrani, odvođenju produkata meta­bolizma i inflamacije i održavanju temperaturnih razlika između toplije dužice i hkdnije rožnjače.

Hemitski sastav očne vodice

Očna vodica sadrži 99% vode i 5-16 mg/100 ml proteina (siro­mašna u proteinima). .

Koncentracija askorbinske kiseline u očnoj vodici veća je nego u plazmi. Takođe, koncentracije aminokiselina veće su u očnoj vodici nego u plazmi. Aminokiseline i askorbinska kiselina aktivno se transportuju iz krvi u očnu vodicu.

Natrijum je najvažniji katjon u plazmi i očnoj vodici. Postoji izvestan eksces natrijuma u očnoj vodici u poređenju sa plazmom, praktično postoji laka hiperosmolarnost očne vodice u odnosu na plazmu. Međutim, to nije dovoljno za transport vode iz krvi u očnu vodicu. Natrijum se aktivno transportuje iz krvi u očnu vodicu nasuprot koncentracionom gradijentu. Na isti način aktivno se transportuju iz krvi u očnu vodicu aminokiseline i askorbinska kiselina.

Kalcijum i fosfor su u očnoj vodici u koncentracijama koje su približne koncentracijama u krvi.

Sekundarna očna vodica

Osnovna karakteristika sekundarne očne vodice je povećana kon­centracija proteina u očnoj vodici. Narušenu hematookularnu barijeru najlakše prolaze albumini (proteini mak mokkukke mase) a zatim glo­bulini, gamaglobulini, dakle antitela. Takođe, povećava se koncentra­cija svih supstanci koje su u deficitu u očnoj vodici ( urea, glukoza), kao i supstanci koje su u ekscesu u očnoj vodici (mlečna kiselina, askor­binska kiselina i hijaluronska kiselina). Može se zaključiti, da je sekun­darna očna vodica po sastavu slična plazmi i zato nosi naziv plazmoid.

Metode pregleda očne vodice

Očna vodica može se pregledati in vivo (na biomikroskopu) i in vitro (pregled uzorka očne vodice dobijenog punkcijom prednje očne komore). Metodu pregleda in vitro uveo je Amsler 1943. Očna vodica uzima se punkcijom prednje očne komore. Uzeta očna vodi­ca se koristi za sledeća ispitivanja: citološka, bakteriološka, bioke­mijska i imunološka.

Najčešće se očna vodica uzima za imunološka ispitivanja, odno­sno određivanje specifičnih i ukupnih antitela u cilju ispitivanja lokalne produkcije antitela i utvrđivanja etiologije uveitisa. Bakteriološka ispitivanja izvode se da bi še utvrdio uzročnik endoftalmitisa (bakterije ili gljivice).

Citološka ispitivanja vrše se kod sumnje na intraokularni tumor koji se drugim dijagnostičkim metodama ne može potvrditi, tako da se u očnoj vodici ispituje prisustvo tumorskih ćelija.