Metastatski intraokularni tumori
Hematogene metastaze udaljenih primarnih malignih tumora često se nađu unutar oka. Kao daleko najbolje prokrvljeno tkivo u oku, uvea je najčešće sedište hematogenih sekundarnih tumorskih depozita. Sekundarni intraokularni maligni tumori su, po svoj prilici, čak češći nego primarni, ali u značajnom procentu oni ostaju neotkriveni, neregistrovani i nelečeni, tako da je opšti klinički utisak da su primarni tumori ono što se sreće češće. Egzaktnih statistika nema, jer rutinski pregled očnih jabučica nigde nije uvršćen u obavezan obdukcioni protokol, (iz tehničkih, pre svega iz finansij-skih razloga, jer bi to jako komplikovalo i poskupelo kliničku obdukciju, ali i iz medikolegalnih i drugih razloga), niti je konsulta-tivni oftalmoskopski pregled bolesnika sa malignim tumorima obavezan, a do masivne hematogene diseminacije (pa i do invazije uvee) kod najvećeg broja malignih tumora po pravilu dolazi u uzna-predovaloj ili u termilanoj fazi bolesti kada je opšte stanje bolesnika već veoma loše, pa samo vrlo izražene tegobe oka dovode takvog bolesnika kod oftalmologa i samo neki od ovih tumora bivaju regi-strovani i eventualno lečeni.
Svaki maligni tumor koji se širi hematogeno može da dâ i uvealne metastaze. Daleko najčešće viđaju se metastaze karcinoma i to onih koji su najčešći i najmaligniji: karcinomi dojke i karcinomi bronha. Kod žena, neuporedivo najčešće je reč o tumoru dojke. Ne treba izgubiti iz vida da karcinom bronha odavno više nije isključiva privilegija muškaraca. Skoro bez izuzetka je reč o tumorima koji se javljaju kod odraslih ljudi, pa intraokularne metastaze ne treba očekivati kod dece i sasvim mladih.
Nalaz intraokularne metastaze siguran je dokaz značajne hema-togene diseminacije, pa je svakako neophodno pažljivo ispitati i drugo oko, jer bilateralni sekundarni intraokularni depoziti nisu retkost, a potom i CNS (CT, NMR), pluća itd, jer je mogućnost nalaza depozita i drugde – vrlo realna. Bolesnika, po pravilu, mnogo više ugrožavaju osnovna bolest i eventualne sekundarne promené na vitalno važnim organima, pa se u pogledu terapije odlučuje konzi-lijarno i uvek u najboljem interesu bolesnika. Sekundarne promené unutar oka ponekad se povlače pod sistemskom medikamen-toznom terapijom usmerenom na lečenje osnovne bolesti, pa sa tim treba i računati. U cilju očuvanja obolelog oka i vida, sa oftalmološke strane često je indikovana znalački dozirana zračna terapija, koja najčešće ima dobre efekte, jer je skoro uvek reč o radioosetljivim tumorima. Enukleacija obolele očne jabučice dolazi u obzir samo u slučaju neizdržljivih bolova zbog sekundarnog glaukoma.
