Šta je staračka dalekovidost (prezbiopija)?
Prezbiopija, ili staračka dalekovidost je poremećaj vida koji se javlja najčešće u srednjoj životnoj dobi.
Posledica je postepenog gubitka sposobnosti oka da fokusira predmete u blizini, tj pacijenti gube sposobnost da jasno vide na blizinu (najčešće se manifestuje kao problem sa čitanjem).
Da bi se u oku stvorila slika potrebno je fokusirati zrake svetla koje se reflektuje sa predmeta koji gledamo. Dve su strukture oka važne za ovaj proces.To su rožnjača i očno sočivo. Prolaskom kroz njih svetlosti se prelama i pada na mrežnjaču gde se stvara slika.
Ono sočivo je providno, bikonveksnog oblika i, zahvaljujući svojoj elastičnosti, može da menja oblik uz pomoć delovanja mišića koji ga okružuju.
Kod gledanja na daljinu pomenuti mišići su opušteni i sočivo ne menja svoj oblik. Kada gledamo predmete u našoj blizini, mišići oka svojim radom omogućavajući sočivu da se jače ispupči i poveća snagu fokusiranja. Ovaj process se naziva akomodacija.
Sa godinama sočivo gubi svoju elastičnost, teže menja svoj oblik pod delovanjem očnih mišića, akomodacija je sve teža pa je fokusiranje predmeta u blizini oka oslabljeno.Tako nastaje prezbiopija.
Koji su simptomi i znaci staračke dalekovidosti?
- prvi znaci prezbiopije počinju da se javljaju nakon 40. godine života
- kod dalekovinih osoba potreba za naočarima za čitanje i rad na blizinu javiće se i ranije
- kratkovide osobe sa manjim dioptrijama kasnije će potražiti pomoć lekara
- osobe koje boluju od prezbiopije primećuju da kod čitanja, ili rada na blizinu vid postaje zamagljen, slova su nejasna, ili previše
- kod dužeg čitanja, osećaju da se oči naprežu, a može se javiti i suzenje očiju
- nisu retke ni glavobolje, a ova pojava jače je izražena kod slabijeg osvjetljenja, naročito noću, kada dolazi do jačeg širenja zenica
- u prvo vreme, smetnje se mogu kompenzovati udaljavanjem predmeta od očiju i boljim osvetljenjem
- kratkovidim osobama ponekad je dovoljno da skinu naočare da bi čitali bez smetnji
kako se sposobnost akomodacije oka sve više smanjuje, vid na blizinu postaje sve lošiji i ne može se korigovati bez pomagala za vid
Kako se postavlja dijagnoza prezbiopije?
Anamneza kliničkom slikom i objektivnim pregledom od strane oftalmologa je dovoljna za postavljanje tačne dijagnoze.
Kako se prezbiopija leči?
Cilj lečenja je kompenzovati nemogućnost oka da adekvatno fokusira predmete u blizinii i omogućiti nesmetano čitanje i rad na blizinu.
U tu svrhu, koriste se naočare sa korektivnim staklima, ili kontaktna sočiva, a lečenje može biti i operativno.
Postoji nekoliko vrsta naočara za korekciju: naočare samo za čitanje (sa dioptrijom samo za gledanje na blizinu i koriste se kod osoba koje nemaju druge smetnje vida), bifokalne naočare (u gornjem delu nalazi se sočivo za gledanje na daljinu, a u donjem delu sočivo za gledanje na blizinu), progresivne naočare (multifokalne naočare) – omogućavaju prirodno gledanje na svim udaljenostima (daljina,srednja udaljenost i blizina ).
Postoji i nekoliko vrsta kontaktnih sočiva : bifokalna, ili multifokalna sočiva (dosta se teško podnose i ne daju zadovoljavajuće rezultate), sočiva sa monovizijom (to je tehnika gde jedno sočivo služi za gledanje u daljinu, a druga za gledanje na blizinu. Mozak interpretira takvu sliku i izabere najbolju).
Operativnim zahvatom menja se oblik rožnjače i time njena sposobnost fokusiranja predmeta. Operacija se vrši na nedominantnom oku (dominantno je oko ono oko s kojim gledate kroz fotoapaat kod fotografisanja).Rezultati nisu uvek u potpunosti zadovoljavajući.
