Devic-ovo (Devikovo) oboljenje

Devic-ovo oboljenje ili Devic-ov sindrom, još uvek stvara zabunu kod naučnika, iz razloga što ga jedna grupa svrstava u podgrupu multiple skleroze ( MS), a druga grupa ga definiše kao zasebno oboljenje. Međutim, za sada su i jedni i drugi u pravu. Devic ima i zajedničkih karakteristika sa MS-om, ali i karakteristike zasebnog oboljenja. Zbog toga, iz didaktičkih razloga, oba oboljenja pripadaju grupi oboljenja poznatijih kao AKUTNI DEMIJELINIZIRAJUĆI ENCEFALOMIJELITIS. Vrlo često se Devic  naziva i NEUROMYELITIS OPTICA, obzirom da mu je jedna od prvih manifestacija oštećenje očnog živca ( NEURITIS OPTICA), kao i oštećenje kičmene moždine ( MYELITIS).

UZROK NASTANKA OBOLJENJA:

NEPOZNAT. U pitanju je auto-imuno oboljenje, što znači da specifične odbrambene ćelije organizma iz nekog razloga sopstveni mijelin doživljavaju kao strano telo, te ga kao takvog napadaju i razlažu ( uništavaju).

SIMPTOMI:

VEOMA RAZNOLIKI. Kao glavni simptom svakako možemo navesti gubitak vida, koji u 3/4 napada oba oka, odnosno, očna živca; a samo u 1/4 jedan očni živac, odnosno, oko. To razlaganje mijelina optičkog nerva dovodi do smanjivanja oštrine vida, mada se pre toga može pojaviti gubitak kolornog vida ( osoba ne vidi boje, ili pojedine boje, ili ih mutno vidi). Drugi veoma važan simptom je slabost mišića obično nogu, kome prethodi jedan nespcifični simptom-bol u leđima. Ta slabost, može ići sve do oduzetosti nogu, pa čak i ruku, uz istovremeni gubitak senzibiliteta ( osećaja) u zahvaćenim delovima tela. Sve ovo može biti praćeno i nemogućnošću zadržavanja mokraće, nekada i stolice. Uz sve ovo, srećom veoma retko, može biti zahvaćen i mozak ( napadi slični epileptičnim, nemogućnost govora, konfuznost, jaka glavobolja praćena mukom, gađenjem i povraćanjem) kao i mali mozak  ( veoma bitan za koordinaciju i ,,fine” mehanizme tela-npr. usklađenost misli i napisane reči).

MEHANIZAM NASTANKA:

Nedovoljno razjašnjen. Smatra se da specifične ćelie odbrambenog sistema organizma, poznatije kao imunoglobulini ( ima ih više klasa označenih slovima, nas zanima klasa G) napada određene ćelije krvno-moždane barijere ( poznatije kao astrociti) čija je osnovna uloga sprečavanje prelaska kako viška tako i štetnih stvari iz krvi u mozak. Te ćelije mozga imaju u svom sastavu supstancu koja se naziva AKVAPORIN ( AQUAPORIN) 4, ciljno mesto dejstva imunoglobulina G sopstvenog organizma.

Postoji više vrsta ( oblika) Devic-ove bolesti.

DIJAGNOZA:

NMR GLAVE I VRATNOG DELA KIČME ( kod Devic-a je zahvaćeno više spinalnih segmenata nego kod MS, 2-4);

LUMBALNA PUNKCIJA ( promene u likvoru mogu ići u smislu povećanja broja limfocita i proteina, kao i imunoglobulina G, ali nalaz može biti i normalan);

IMUNOGLOBULIN G se može naći i u SERUMU obolelih ( razlika u odnosu na MS);

IMUNOGLOBULIN G trake ( ćelije) usmerene protiv AKVAPORINA 4 u ogromnom broju.

LEČENJE:

Na žalost, ne postoji specifična terapija. Pokušava se sa kortikosteroidima, citostaticima i, ako sve ovo ne uspe, plazmaferezom ( izmena plazme). Smatra se da se napadi mogu uslovno rečeno, ,,odložiti” kombinacijom različitih vrsta oralnih citostatika sa oralnim kortikosteroidima, mada je sve ovo još uvek pod znakom pitanja, jer nema pouzdanih dokaza koji bi potvrdili opravdanost ovakve terapije.

PROGNOZA:

Različita. Od smrtnog ishoda za svega nekoliko dana, preko ponavljanih napada u kraćem ili dužem vremenskom toku ( koji uvek ostavljaju posledice koje na kraju imaju zbirno dejstvo na organizam) do samo jednog jedinog napada i skoro potpunog oporavka ( u principu, uvek ostaje neki vid oštećenja vida). Retko kada je oporavak apsolutan, ali su opisani i takvi slučajevi ( pacijenti).