Efekat alkohola na nervni sistem

Kao liposolubilna supstanca, alkohol stupa u interakciju sa lipoproteinima mem­brane nervnih ćelija. Treba naglasiti da al­kohol deluje depresivno na nervni sistem. Nivo alkohola u krvi od 30 mg/dl izaziva umerenu euforiju, 50mg/dl dovodi do po­remećaja koordinacije, 100 mg/dl izaziva ataksiju, 200 mg/dl konfuznost, 300 mg/dl dovodi do stupora, a 400 mg/dl do pojave kome i letalnog ishoda. 

Alkoholna intoksikacija

Klinički se može manifestovati različito od euforije do konfuznosti, stupora i kome. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamne­ze, etiličnog faciesa i halitusa.

Terapija je simptomatska, kod onih u ko-mi asistirana ventilacija, oksigenoterapija. Ovim bolesnicima ne treba davati sedative i barbiturate koji potenciraju depresivni efe­kat alkohola na CNS. Kod trovanja metil-al-koholom treba dati etanol (kao antidot), barbiturate i.v. i uraditi hemodijalizu. 

Apstinencijalni sindrom

Ovaj sindrom karakterišu: halucinacije, epi napadi, delirijum tremens.

Nutritivne bolesti kao posledica alkoho­lizma

1. Wernicke-Korsakoff sindrom,
2. Polineuropatija,
3. Neuropatija optikusa (tabaco-alcohol-ambliopia) javlja se kao posledica dej-stva cijanida iz duvana i deficita BI i B12 vitamina kod alkoholizma
4. Pelagra (dermatitis, dijarea i demenci­ja), leci se vitaminom B6, triptofanom i nikotinskom kiselinom

5. Joliffova encefalopatija javlja se zbog deficita nikotinske kiseline a karakteri-še je ekstrapiramidna simptomatologi-ja, paratonija, ataksija, mioklonizmi i koma.

Bolesti udružene sa alkoholizmom

1. Cerebelarna degeneracija (karakterišu je nistagmus, dizartrija i ataksija, a javlja se zbog deficita BI vitamina usled čega dolazi do degeneracije Purkinjeovih će­lija prednjeg gornjeg dela vermisa).
2. Marchiafava-Bignami bolest (pomenuti italijanski patolozi su 1903- godine opi­sali nekrozu u prednjem i centralnom delu korpusa kalozuma kod osoba umr­lih od ove bolesti, u kliničkoj slici do­miniraju: tremor, epi napadi, halucina­cije, dizartrija, apatija, demencija, stupor i koma uz čest smrtni ishod). Dijagno­za bolesti se uglavnom postavlja post mortem.
3. Centralna pontina mijelinoliza.
4. Alkoholna kardiomiopatija i miopatija.
5. Alkoholna demencija.
6. Cerebralna atrofija.

Neurološke bolesti udružene sa cirozom jetre

Ovde se ubrajaju hepatični stupor i ko­ma i hronična hepatocerebralna dege­neracija. Terapija se sastoji u davanju gli-koze i.v. kofeinskih preparata, amfetamina, hemodijalize (ako je alkoholemija >500 mg/dl). 

Delirijum tremens

Ovo je jedna od najozbiljnijih i najdra­matičnijih alkoholnih komplikacija.

Klinički se delirijum tremens karakteri-še konfuznošću, halucinacijama, tremo-rom, agitiranošću, proširenim zenicama, groznicom, tahikardijom i epi napadima.