Botulismus (Botulizam)

Botulizam je akutna infektivna bolest izazvana egzotoksinima bakterije Clostridium botulinum. Ova bakterija je strogo ana- erobna i stvara spore. U anaerobnim uslovima iz spora se razvijaju bakterije koje produkuju biološki najjači egzotoksin (botulini egzotoksin).

Čovek se zarazi sporama botulizma naj­češće pri konzumiranju hrane koja je spre­mljena posebnim tehnološkim postupcima (sušenje i dimljenje mesa | prerađevina, konzerviranje voća i povrća).

Clostridium botulinum produkuje naj­manje sedam tipova egzotoksina, od kojih su za čoveka značajni A, B i E.

Botulini egzotoksin je glavni patofiziološki pokretač. Posle resorpcije u digestiv- nom sistemu, egzotoksin cirkulacijom dospeva do receptora u nervnom sistemu i vezuje se za membrane holinergičnih nervnih vlakana, neuromišićne spojnice, postganglijske nervne završetke i autonomne ganglije. Nakon vezivanja egzotoksin ula­zi u aksone nervnih ćelija, sprečava oslo­bađanje acetil-holina i remeti provođenje nervnih impulsa. Posledice acetilholinske blokade dovode do kliničkog ispoljavanja bolesti.

Klinički oblici zavise od načina unosa in­fekcije u organizam.

1.  Botulizam alimentarnog porekla je najčešći. Može da počne pojavom gastro- intestinalnih tegoba, ali one nisu obavezne. Javljaju se mučnina, povraćanje, prolivaste stolice, umeren bol u trbuhu. Nakon 2 do 3 dana ispoljavaju se karakteristični znaci bolesti, kojom dominira neurološka simp- tomatologija. Najvažniji znaci bolesti su:
2.  ptoza kapaka,
3.  midrijaza ženica i paraliza akomodacije,
4.  suve sluznice usne duplje.

Najpre se javljaju znaci oštećenja kranijalnih nerava. Dominiraju midrijaza i para­liza akomodacije. Zbog toga bolesnik ima smetnje sa vidom, zamućene slike, vidi du­plo i nejasno. Izražena je ptoza kapaka, a sluznica usta i jezika je suva. Govor posta­je nazoniran, a gutanje se pogoršava zbog slabosti mekog nepca.

Progresija mišićnih slabosti širi se desce- dentno na skeletnu muskulaturu. Hod po­staje nesiguran, otežan, jer se ispoljavaju slabosti mišića na ekstremitetima. Može se ispoljiti kvadripareza, n najtežim/oblicima, bolesti i kvadriplegija. Širenjem mišićnih slabosti na dijafragmu i interkostalne miši­će ispoljava se respiratorna insuficijencija kao najteža manifestacija bolesti.

Svest je uvek očuvana, a bolesnik je uglavnom afebrilan.

Povlačenje slabosti obično počinje na­kon tri nedelje bolesti i odvija se obrnutim redom od njihovog nastanka. Smatra se da je bolesnik izlečen kada nestanu očni simp­tomi bolesti.

1. Botulizam rane ima sličnu ili istu kli­ničku sliku kao prethodno opisani oblik. Razlikuje se ulazno mesto, jer spore dospevaju u organizam na mestu povrede ili ra­ne, gde se formiraju anaerobni uslovi koji omogućavaju germinaciju spora i produk­ciju bakterija.
2. Botulizam novorođenčeta često se dovodi u vezu sa sindromom nejasne smr­ti i obično se javlja tri do osam nedelja na­kon rođenja. Smatra se da se u veštačkom mleku, kojim se hrane novorođenčad, mo­gu naći spore botulinuma koje su odgovor­ne za nastanak neurološke bolesti kod deteta. Ona se najčeće ispoljava opštom slabošću, izraženom hipotonijom mišića i respiratornom insuficijencijom. Smrtnos ovog oblika je velika.

Dijagnoza

Dijagnoza botulizma je prevashodno kli­nička.

Uz anamnestički podatak o konzumira­nju određene hrane, gastrointestinalnih te­goba koje su prethodile neurološkoj bolesti i karakteristične znake bolesti, dijagnoza je relativno laka. Od neuroloških simpto­ma i znakova bolesti karakteristični su osla­bljen, mutan i nejasan vid, pojava duplih slika, ptoza kapaka, široke, nereaktivne ženice  sluznice usne duplje. Dijag­nozu pomažu postojanje bradikardije i opstipacije, koje se često javljaju u bolesti.

Dijagnozu pomažu i serološki testovi, kojima se identifikuje a zatim i tipski izdva­ja egzotiksin botulizma u serumu obolele osobe. Tipizacija ima značaja za epidemi­ološka istraživanja.

Ukoliko je potrebno, moguća je potvrda dijagnoze biološkim ogledom na zamorcu. Pozitivan biološki test je d^Jnitivan za dijagnozu botulizma.

Terapija

Specifično lečenje botulizma sprovodi se primenom antibotulinog seruma, koji sadrži specifične antitoksine za tipove A,B i E, koji najčešće izazivaju bolest kod čoveka. Serum se primenjuje u prvim danima bolesti najbolje u prvih 24 do 48 sati bole­sti. Primena seruma ima za cilj da se inaktiviše egzotoksin koji se nalazi slobodan u cirkulaciji i onemogući njegovo vezivanje za receptore u nervnom tkivu.

Polivalentni antibotulini serum je živo­tinjskog porekla, potrebno je pre davanja uraditi probu i davati serum uz desenzibi- lizaciju. Daju se jedna do dve doze komer­cijalnog seruma, koji sadrži 750 IJ antitoksina A, 500 IJ antitoksina B i 50 IJ antftoksina E.

Nespecifično lečenje podrazumeva pri- menu antibiotika sa ciljem eradikacije ve­getativnih oblika bakterije. Najčešće se pri- menjuju kristalni penicilin u dnevnoj dozi 10 do 15 mil. i.v, tokom deset dana. Savre