Hemoragija kod tumora mozga

Jedan od najčešćih mehanizama naglog pogoršanja je hemoragija. Kod tumora mo­zga hemoragija se javlja sa incidencom od 2,5 do 29% i manifestuje se akutnim neu­rološkim simptomima.

Choriocarcinom, maligni melanom, me­tastaza karcinoma bubrega i glioblastoma multiforme imaju veću sklonost ka krvare­nju od ostalih tumora.

Najčešći uzrok intracerebralnog krvare­nja kod metastatskih tumora je koagulo- patija zbog trombocitopenije ili disemino- vana intravaskularna koagulopatija. Neovaskularizacija, sa formiranim mrežastim ka- pilarima, jeste predisponirajući faktor za hemoragiju. Dodatni uzroci uključuju tu- mornu invaziju normalnih cerebralnih su­dova, centralnu nekrozu, prethodnu primenu spoljašnje zračne terapije. Krvarenje može biti lokalizovano u tumoru, možda­nom parenhimu, subarahnoidnom ili subduralnom prostoru (sa opadajućom frekvencom javljanja). Asimptomska intrapa- renhimska hemoragija nalazi se u 4 do 5% autopsijskih nalaza.

Nastanak intracerebralne hemoragije kod bolesnika koji su već bili lečeni od karcinoma (npr, prostate ili pluća) najče­šće ukazuje na tumorsko krvarenje iz me­tastaze u mozgu. Krvarenje može izazvati razaranje neuralnog tkiva, kompresiju okolnih tkiva, opstrukciju likvornih puteva i/ili epi napade. Hemoragija koja zahva­ta sivu masu rezultira destrukcijom tkiva, nasuprot tome krvarenje u beloj masi često prati pravac aksonalnog pružanja sa minimalnom destrukcijom tkiva. Kompre­sija okolnog mozga je najčešće odgovor­na za većinu neuroloških ispada. Mali paraventrikularni hematomi strateški lokalizovani uz Monro otvor ili Silvijev akve- dukt mogu izazvati opstruktivni hidrocefa­lus. Masivnija krvarenja u III ili IV komoru mogu sprečiti oticanje cerebrospinalnog likvora iz komore i izazvati nekomunikantni hidrocefalus. Krvarenja u subarah- noidni prostor mogu prouzrokovati ko- munikantni hidrocefalus zbog poremeća­ja resorpcije likvora.