U svakodnevnom ubrzanom životu, često zanemarujemo signale koje nam naše telo šalje. Jedan od najupečatljivijih, ali često i najmanje prepoznatih uzročnika ovih simptoma jeste stres. Dok ga mnogi od nas tretiraju kao psihički osećaj, posledice koje ostavlja na telo i naše fizičko i mentalno zdravlje mogu biti trajne. Postavlja se pitanje: Kako dešifrovati ove tajanstvene signale i prepoznati prave uzročnike?
Psorijaza–kožno oboljenje čiji se uzročnik još uvek traži!
Psorijaza je hronično kožno oboljenje koje karakterišu crveno zadebljanje u vidu ljuspica, koje se najčešće manifestuje na laktovima, kolenima i trbuhu. Dok se precizan uzročnik ove neprijatne pojave još uvek proučava, naučnici i lekari su prepoznali direktnu vezu između stresa i pogoršanja simptoma ove bolesti.
Kada je osoba pod stresom, telo oslobađa inflamatorne citokine koji dalje aktiviraju ćelije kože, što dovodi do ubrzanog razvoja kožnih ćelija i pojačanja simptome psorijaze. Pacijenti često primećuju da se, tokom perioda intenzivnog stresa, njihovi simptomi pogoršavaju ili da se nove ljuspice pojavljuju.
Redovno vežbanje, meditacija, duboko disanje i tehnike opuštanja mogu pomoći u smanjenju osećaja anksioznosti i, posledično, u kontroli simptoma psorijaze.
Stres i njegova uloga u smanjenju plodnosti!
Plodnost je složeni proces koji uključuje mnoštvo faktora, kako fizičkih tako i emocionalnih. Kada osoba doživljava stres, telo reaguje oslobađanjem kortizola, što dalje utiče na uspostavljanje neravnoteže u drugim hormonima koji su ključni za proces ovulacije kod žena i proizvodnju spermatozoida kod muškaraca. Na primer, kod žena, to može poremetiti redovnost menstrualnog ciklusa ili čak izazvati njegovo zaustavljanje.
Dodatno, stres može smanjiti libido i interes za seksualnu aktivnost, što naravno smanjuje šanse za začeće. Veoma je važno da parovi koji pokušavaju da zasnuju porodicu prepoznaju uticaj nervoze na plodnost i traže načine kako da je smanje ili kontrolišu.
Kakve posledice može imati na krvni pritisak?
Kada se nađemo u nelagodnoj situaciji, naša “bori se ili beži” reakcija se aktivira. Ovo je evolucijski odgovor na opasnost koji podstiče telo da se pripremi za brzu akciju. Kao deo ovog odgovora, adrenalin i kortizol se oslobađaju u krvotok, što uzrokuje sužavanje krvnih sudova i povećanje brzine rada srca. Rezultat je povišen krvni pritisak.
U situacijama gde je stres kratkotrajan, krvni pritisak se obično brzo vraća na normalne vrednosti. Međutim, kod hroničnog stresa, telo je konstantno u stanju pripravnosti, što može dovesti do dugotrajno povišenog krvnog pritiska, poznatijeg kao hipertenzija. Hipertenzija je faktor rizika za mnoge kardiovaskularne bolesti, uključujući srčani ili moždani udar.
Fizički simptomi stresa koje često zanemarujemo!
Dok je većini ljudi poznato da stres može izazvati osećaj nervoze, anksioznosti ili napetosti, mnogi često zanemaruju ove fizičke simptome koje su direktna posledica ove pojave psihološke prirode.
- Učestale glavobolje i migrene. Nervoza je jedan od najčešćih okidača za tenzione glavobolje i migrene. Kada smo pod stresom, mišići oko glave i vrata mogu postati napeti, izazivajući bol.
- Problemi sa probavom. Anksioznost može usporiti digestivni sistem, uzrokujući simptome poput nadimanja, grčeva ili dijareje.
- Bolovi u mišićima i zglobovima. Povećana napetost mišića može dovesti do bolova u različitim delovima tela, posebno u leđima i vratu.
- Promene u apetitu. Neki ljudi gube apetit kada su pod stresom, dok drugi mogu doživeti povećanu želju za hranom, posebno za nezdravim grickalicama.
- Poremećaji sna. Nesanica, prekid sna ili često buđenje tokom noći često su povezani sa ovim problemom psihološke prirode.
Bavljenje nekom rekreacijom, fizička aktivnost, redovno vežbanje ili konsultacije sa stručnjakom mogu biti korisni koraci u rešavanju ovih simptoma.
