Herpes zoster
Herpes zoster (HZ) je infektivna ve-zikulozna dermatoza s unilateralnom lokalizacijom u predelu dermatoma (zone radikulo-ganghonarae inervacije kože), praćena bolom. Posledica je reaktivaci-je endogene infekcije nastale u toku va-ričele.
Incidencija: 1,3—5 na 1000 stanovnika godišnje.
Etiopatogeneza. Izazivač oboljenja je Varicella/Zoster virus. Primarna infekcija se javlja u detinjstvu, kod imunološki nezaštićenih osoba i ispoljava se kao varicella. Posle toga, virus dolazi u ganglione kranijalnih nerava i zadnjih korenova kičmene moždine, gde ostaje u latentnom stanju, a imunitet prema virusu VZ sprečava virusnu replikaciju. Aktivisanje virusa nastaje us led pada otpornosti domaćina ispod kritičnog nivoa (iscrpljenost, zamor, imunosupresija, mb. Hodgkin i drugi limfomi). Virus se prvo umnožava u ganglionu gde izaziva nekrozu i inflamaciju neurona i zapaljenje senzitivnih nerava preko kojih dolazi u kožu, pa u predelu dermatoma izaziva dermatološke manifestacije oboljenja.
Iz senzitivnih gangliona virus se može Širiti ka meningama i prednjim kičmenim korenovima. Moguće su i he-matogene diseminacije.
Klinička slika
Oboljenje se javlja pretežno kod odraslih i dve trećine bolesnika je staro iznad 50 godina. Oboleli su infektivni bar 7 dana od izbijanja promena i kod dece koja su bila u kontaktu može nastati varicela. Prvi znak je bol u predelu zahvaćenog dermatoma i on prethodi kožnim promenama 2-3 dana. Može imitirati meningitis, glaukom, pleuritis, infarkt, bilijarne i renalne kolike, appendicitis. Najčešće su zahvaćeni predeli kože koje inerviše trigemi-nalni nerv, posebno oftalmična grana, a zatim T-3 i L-2 segment Kod oftal-mičnog oblika zahvatanje nazo-cilijar-ne grane (unutrašnja strana nosa) praćeno je promenama na oku. Zahvatanje druge i treće grane trigeminalnog nerva i drugih kranijalnih nerava daje promené i” na sluzokožama usta, farinksa, la-nnksa i timpanične membrane. Karakteristične su promené na grudnom košu koje su u obliku trake (zoster, g. pojas). Promené su unilateralne, lokalizovane na zoni koju inerviše obo leli nerv i ne prelaze srednju liniju tela. Ispoljavaju se u vidu sitnih vezikula na eritematoznoj podlozi , koje se razvijaju u toku 4-5 dana, a zatim se pretvaraju u pustule. Posle 7-10 dana vezikule se sasušuju, a kraste iščezavaju posle 3-4 nedelje od početka bolesti. Ožiljci ostaju samo kod gangreno-znih formi oboljenja.
Ponekad može doći i do motornih paraliza (zahvatanje prednjih korenova), koje su prolazne.
Opšti simptomi su obično blagi, izuzev bola. Može se javiti uvećanje regionalnih limfnih žlezda. Kod osoba iznad 60 godina života, česte su postherpe-tične neuralgije (10-15% osoba), koje se obično povlače posle 6 meseci.
Herpes zoster gangraenosus je oblik kod koga dolazi do nekroze u đermu, tako da vezikule postaju hemoragične, sasušuju se u mrko crne kraste i ža sobom ostavljaju ožiljak
Herpes zoster disseminates – pored promena u predelu dermatoma j avlj aju se i diseminovane vezikule, tako da slika Dodseća na varičelu; mogućna je i visce-ralna lokalizacija (pluća, jetra, mozak).
Ova dva oblika se češće sreću kod munosuprimiranih osoba, praćeni su .ežim poremećajem opšteg stanja i u Dvakvim slučajevima su potrebna ispiti-/anja u pravcu visceralnog maligniteta limfoma (paraneoplazični HZ).
Mogu se javiti superinfekcije pioge-lim mikroorganizmima.
Lečenje
Opšte tečenje: aciklovir treba dati u okviru 48 časova posle pojave promena na koži; obično se uzima oralno, 800 mg 5 puta dnevno, 5-10 dana; kod težih slučajeva seprknenjuje intra-venski, 10 mg/kg na osam sati, 7 dana. U poslednje vreme novi antivirusni le-kovi potiskuju aciklovir. Valaciklovir (1 gr 3 puta dnevno, 7 dana) i Famciklo-vir (500 mg 3 puta dnevno, 7 dana) značajno deluju na akutne simptome bolesti i smanjuju trajanje i pojavu postherpe-tične neura lgij e, a neželjeni efekti su minimalni. Zbog pruritusa se mogu dati antihistaminici, a zbog bolova analgetici. Lokalno lečenje: talkovanje, bez pranja, sem u slučaju superinfekcije, suva toplota. Lečenje postherpetične neuralgije je prilično teško. Treba davati analgetike, triciklične antidepresive, tranki-lizatore, karbamazepin, antiepileptične lekove; u lokalnom.tečenju se savetuje mazanje kremom koji sadrži kapsaicin (0,025%), 3-4 puta dnevno, u toku više nedelja (iscrpljuje supstancu P u perifernim nervnim završecima i ometa njenu resintezu); konsultacija neurologa.
