Sekundarni sifilis

Sekundarni stadijum sifilisa odlikuje se pojavom generalizovanih promena na koži, sluzokožama i unutrašnjim or­ganima, generaiizovanom limfadenopa-tijom koje nastaju usled hematogene i limfogene diseminacije.

Znaci i simptomi sekundarnog stadiju-ma nastaju između 6 i 8 nedelja posle in­fekcije. Prvo nastaju makulozni (8. nede­lja), potom papulozni sifilidi (u 3. mesecu) i condylomata lata (u 6. mesecu). Izu­zetno, znaci oboljenja mogu da se jave i u 2. nedelji, odnosno da se ne jave i do 2 godine po iščezavanju primarnog šankra. Primarni šankr može biti prisutan kada dode do pojave promena koje su karakte­ristika sekundarnog stadijuma. Po pravi­lu, sve promené u okviru sekundarnog stadijuma sifilisa prolaze za 4-12 nedelja (sa lečenjem ili bez njega). Promené na koži u drugom stadijumu nastaju u sukce­sivnim naletima; kod trećine pacijenata su multipli. Mogućnost prenošenja sifilisa posle 4-5 godina od nastanka infekcije je izuzetna.

Udruženost sifilisne i HIV infekcije može izmeniti tok sekundarnog sifilisa. Javlja se sindrom »akutne bolesti« koji se manifestuje glavoboljom, drhtavi­com, malaksalošću, artralgijama i mijal-gijama.

Promené na koži – spirohetemija ko­ja je rezultat diseminacije TP dovodi do pojave lezija na koži (»od glave do pe­te«). Promené su simetrične, bakarno-crvene boje i nisu praćene svrabom. Promené na koži u drugom stadijumu si­filisa su infektivne (osim makuloznih si-filida); netreponemski i treponemskise-rološid testovi su uvek pozitivni.

Makulozni sifilidi (roseola syphiliti­cum). Makulozni sifilidi su prve promené u drugom stadijumu sifilisa (javljaju se u 6.-8. nedelji). Makule su kružne, oval­ne, prečnika 5-10 mm, ponekad su većih dimenzija. Intenzitet boje varira, boja je bledo eritematozna do bakamo-crvene. Imaju simetričan raspored, lo-kalizovane su na trupu (ramena, grudi, leda), abdomenu, gluteusima i fleksor-nim stranama ekstremiteta. Mogu biti diseminovane po čitavoj koži, uklju­čujući dlanove i tabane. Makulozni eg-zantem se često previdi, naročito kod osoba sa tamnom kožom; ponekad pro-mene na koži postaju vidljive tek posle alkoholne frikcije kože.

Papulozni sifilidi. Papulozni sifilidi su najčešći i najkarakterističniji znak drugog stadijuma sifilisa. Tipične papu­le su čvrste, okrugle, ponekad ovalne, bakarno-crvene boje, glatke površine ili pokrivene skvamom (psorijaziformni sifilidi) (Slike 151 i 152). Često su loka-lizovani na licu, na granici čela i kose u vidu venca (corona veneris). Na dlano­vima i tabanima mogu biti pojedinačne, diseminovane (davi syphilitica ili s li­vene u vidu difuzne hiperkeratoze. Con­dylomata lata su modifikovane papulo-zne lezije koje se javljaju na mestima na kojima postoji trenje i vlaženje, oko anusa, na vulvi ali i na penisu, skro tumu, umbilikusu, u aksilama, u uglovima usana, submamaro, interdigitalno. Lezi­je su svetio mrke ili svetio ružičasto-siv-kaste boje, promera 5-20 mm. Počinju kao papule, potom se povećavaju, površina im je zaravnjena i erdovana (papulae eroseae), čista, vlažna, prekri­vena beliČastim sekretom, kružne su i mogu biti diskretne, tako da ih treba tražiti. Kasnije mogu da konfluiraju u ploče čije su ivice policiklične. Mogu da budu vrlo velikih dimenzija i vegetantne – frambeziformni sifilidi. Condylomata lata (Slika 153) su najinfektivnije lezije sifilisa, na površini se nalaze brojne TP.

Milijami sifilidi (folikularni sifilidi) su lako prominentne, eritematozne, fo-likularne papule veličine čiodine glave lokalizovane na licu, skalpu, trupu i ek­stremitetima. Javljaju se u naletima, često su praćene pruritusom.

Pustulozni sifilidi. Medu pustulo-znim sifilidima postoji nekoliko varijanti (milijami, akneiformni, variohformni, impetiginoidni, elđimatoidni); njihova pojava je udružena sa stanjima koja snižavaju otpornost organizma i lošim so­cioekonomskim usiovima života.

Pustulchulcerozni sifilidi (Lues mali­gna, syphilis rupioides). Maligni sifilis sa­da ima istorijski značaj, ali se u budućnosti može očekivati njegova ponovna pojava kod pacijenata sa AIDS-om. U početku velike papulo-pustule podležu centralnoj nekrozi, stvaraju se ulceracije pokrivene debelim krustama {rupia syphilitica). Promené su primamo lokalizovane na li­cu i kapilicijumu ih su diseminovane, mo­gu zahvatiti sluzokožu usta, bolne su. Pa­cijent je intoksiciran, javlja se povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, nekada hepa­titis.

Pigmentne promené i atrofija. Rano u sekundarnom stadijumu može doći do pojave hipopigmentovanih makula koje su oivičene hiperpigmentacijom, lokali­zovane su na vratu {leukoderma colli syphilitica – “Venerina ogrlica”). Pone­kad po iščezavanju drugih promena na koži ostaje hiperpigmentacija. Atrofija može nastati posle iščezavanja inflama-tornih promena kao posledica destrukci­je elastičnih vlakana sanetoderma syphilitica secundaria).

Promene na dlaci. U kapilicijumu može doći do reverzibilnog, difiiznog proređivanja dlake (difuzni telogeni efluvijum) ili se javlja alopecija u vidu malih zona nepravilnog oblika sa pro-redenom dlakom {alopecia areolaris -»kapilicijum izjeden moljcima«). Može se javiti i proredenost dlake u spo-ljašnjoj trećini obrva.

Promene na noktima. Ove promené nisu specifične, retko se javljaju u vidu onyxis-a i periorjyxis-a.

Promene na sluzokozama. Sifilidi se javljaju na sluzokozama usne duplje, la-rinksu, farinksu, anusu i vulvi. Promené na sluzokozama se karakterišu eritema-toznim, eritemo-erozivnim, papulo-ero-dovanim lezijama koje su zaravnjene, sivkaste boje prepune TP. Mukozni pla-kovi se lokaliziju na tonzilama (angina syphilitica), sluzokoži usana i obraza, na jeziku u vidu jasno ograničenih, oval­nih ili kružnih plakova bez papila na ko­jima je sluzokoža istanjena; na epigloti-su i ariepiglotičnim naborima [to uslovljava pojavu delimične ili potpime afonije (vox rauca).

Opšti znaci i simptomi Konstitucio-nalni znaci i simptomi mogu prethoditi promenama na koži i sluzokozama ili ih pratiti i to u vidu gubitka apetita, slablje­nja, glavobolje, bolova u mišićima i zglobovima i umereno povišene telesne temperature. Anemija, leukocitoza i po­većana sedimentacija se redovno javlja­ju. U drugom stadujumu sifilisa mogu se javiti hepatospenomegalija, akutni membranozni glomerulonefritis i gas-trične tegobe.

Generalizovaniscleradenitis. Na po­četku sekundarnog stadijuma sifilisa povećavaju se i limfne žlezde i to: cer-vikalne, subokcipitalne, aksilame, epi-trohleame i ingvinalne. Uvećane limfne žlezde su istih karakteristika kao i one u primarnom stadijumu sifilisa (uvećane, elastične, pokretne, bezbolne).