Akutni epididimitis (zapaljenje epididimisa)

Prouzrokovači akutnog nespecifičnog epididimitisa su najčešći prouzrokovači in­fekcija donjeg urinarnog trakta. Medu nji­ma dominira E coli, zatim Proteus spp, Klebsiella-Enterobacter, Pseudomonas aeru­ginosa , Enterococcus i dr.

Smatra se da su u današnje vreme česti prouzrokovači akutnog epidimitisa mikroorganizmi koji izazivaju seksualno prenosive bolesti, a pre svega Chlamydia trachomatis. Zbog efikasnosti  antibiotske terapije, gonokokni epididimitis se danas vrlo retko sreće. U praksi se relativno često sreće epididimitis nakon operativnih zahvata (otvorena prostatektomija, TUR prostatae) i endoskopskih zahvata i cistoskopija, litotripsija kamena mokraćne bešike, dilatacija uretre, upotreba stalnog katetera i dr.).

Kao akutni epididimitis može nekada da imponuje pseudoinflamatorna forma tu­mora testisa, što može da vodi promašaju u dijagnostici.

S obzirom da akutni epididimitis najče­šće izazivaju prouzrokovači infekcija do­njeg urinarnog trakta, početku oboljenja skoro uvek prethodi infekcija ovih organa. Uobičajeni put infekcije je transport bakterija preko ductus deferensa (semenovod) ka epididimu. Ređi put infekcije je hematogeni (putem krvi) ili limfogeni (putem limfnih sudova).

Statistički podaci pokazuju da se oboljenje retko sreće pre puberteta, a najveća učestalost je između 20 i 30, kao i 40 i 50. godine života. Kod starijih bolesnika je epididimitis često posledica dugotrajne primene stalnog katetera (tzv. epididimitis kateteriziranih bolesnika).

Koji su simptomi i znaci akutnog epididimitisa?

Opšti simptomi uključuju opšii osećaj bolesti, često dolazi do povišenja tempe­rature i leukocitoze u krvnoj slici.

U toku nekoliko časo­va javlja se bol u hemiskrotumu, koji se ši­ri u preponski predeo, a nekada ka lumbalnoj loži, što može da zavede na pogrešnu dijagnozu renalne kolike, mada je mesto početka bola i put radijacije kod ova dva stanja suprotan. Zapaljenskom procesu epididima kao „aura“ često prethode simp­tomi akutne urinarne infekcije (uretrocistitis). Pri pregledu, inspekcijom se uočava otok odgovarajućeg hemiskrotuma, crveni­lo i napetost kože. Pri palpaciji postoji vr­lo izražena bolna osetljivost. Samo u ranom stadijumu može da se diferencira intaktni testis od epididima, koji je uvećan i zade­bljan u vidu vrpce. U zapaljenskom proce­su redovno učestvuje funiculus spermaticus, čiji je palpabilni deo zadebljan i bolno osetljiv (propratni funiculitis). Prehn-ov znak, tj. podizanje skrotuma ka simfizi, iza­ziva smanjenje bola, nesiguran je, a služi za diferencijaciju akutnog epididimitisa od torzije testisa.

Kako se postavlja dijagnoza akutnog epididimitisa?

Dijagnoza akutnog epididimitisa je sa­svim laka i postavlja se na bazi anamnestičkih podataka, uzimajući pri tom u obzir i dob bolesnika. Dijagnoza se potvrđuje na osnovu nalaza inspekcijom i palpacijom. Od laboratorijskih parametara vrši se ana­liza krvne slike, nalaz urina i eventualno brisa uretre i eksprimata prostate.

Kako  se  leči akutni epididimitis?

Terapija se sastoji u primeni antibiotika širokog spektra, a po potrebi analgetika i antipiretika.

Uz antibiotike korisno je ordinirati Chymoral dražeje u cilju potpomaganja rezolucije procesa.

Izuzetno je važno da bolesnik miruje i da se skrotum održava u eleviranom položaju, jer se na taj način ubrzava povlačenje zapaljenkog infiltrata.

Rezolucija zapaljenskog procesa se pospešuje i lokalnom aplikacijom hladnih obloga.