Kako se manifestuje i kako se leči akutni glomerulonefritis
Znaci A.G.N. se ispoljavaju obično 10-15 dana od preležanog streptokoknog infekta. Nekada se ispoljavaju i kasnije, posle 3-4 nedelje i tada bolest ima lakši tok. Ukoliko se znaci ispolje ranije, čak i neposredno po preležanom infektu, bolest ima mnogo težu formu. Neki podaci u literaturi pokazuju da bolest može imati subklinički tok te se manifestuje samo mikrohematurijom. Ovakvi oblici A.G.N. najčešće ostaju nedijagnostikovani.
Bolesti često predhode subjektivne tegobe: glavobolja, malaksalost, gubitak apetita. Ponekad se javi i bol u predelu slabina kao posledica otoka bubrega i rastezanja bubrežne kapsule.
Karakteristični znaci bolesti su: promene u mokraći, edem i hipertenzija, mada se neretko A.G.N. ispoljava i monosimptomatski, t.j. izražen je ili samo otok ili hipertenzija.
Promene u mokraći se ispoljavaju kao oligurija, hematurija, proteinurija, cilindrurija.
Oligurija (čak i aniuija) nastaje kao posledica ekstrarenalnog zadržavanja tečnosti u organizmu i poremećaja filtracione sposobnosti glomerula. Ona traje obično 3-5 dana a u težim slučajevima oboljenja i više.
Paralelno sa ovim poremećajem javlja se i nikturija — učestalo noćno mokrenje.
Hematurija je takođe redovan nalaz u bolesnika. U većini slučajeva je prisutna mikro- hematurija (30-40 Er u vidnom polju). U oko 13 % slučajeva hematurija je i makroskopski vidljiva te mokraća dobija boju “ispirka od mesa”. Ponekad usled raspadanja Er mokraća ima crvenkasto-smeđu boju sa zelenkastim odsjajem.
Često se u mokraći zapaža i leukociturija. I ona iščezava uporedo sa hematurijom.
Proteinurija je stalni znak A.G.N. i u početku bolesti može biti vrlo visoka-preko 3 g/l/24h. Elektroforezom urina utvrđeno je da je sastavljena od albuminske i globulinske frakcije.
Paralelno sa proteinurejom ispoljava se i> neznatna cilindrurija – prisustvo različitih oblika cilindara u sedimentu urina: hijalini, granulirani, eritrocitni i leukocitni.
U težim slučajevima bolesti u sedimentu urina se nalaze degenerisane bubrežne epitelne ćelije i lipidi sa dvostrukim prelamanjem svetlosti.
Pored navedenih promena belcži se i pad specifične težine urina a nekada se nalaze i bakterije.
Otok je jedan od karakterističnih znakova A.G.N. Zapaža se još u početku bolesti. Lokalizovan je prvenstveno na licu, oko očnih kapaka i donje vilice zbog čega je bledilo lica ‘jače izraženo. Javlja se ujutru a preko dana se gubi. U jače izraženim formama bolesti otok se zapaža i na drugim delovima tela: ruke, noge (nardčito oko glažnjeva), genitalije, krsta a ponekad sejavlja i izliv tečnosti u slobodne šupljine: perikardna kesa, pleuralna i trbušna duplja. Otok je obično čvrst i po sastavu nalikuje otoku u toku zapaljenja pošto sadrži dosta belančevina (1-2%).
Povećanje arterijskog krvnog pritiska je umerenog stepena sa većim povećanjem dija- stolnog pritiska te se ispoljava kao konverggentni tip hipertenzije renalnog porekla. Zbog naglog povećanja krvnog pritiska može doći do opterećenja miokarda i ispoljavanja insufici- jencije srca; ispoljava se zaporom, dispnejom a u težim slučajevima se razvija i edem pluća kao jedna od težih komplikacija pored edema mozga i akutne bubrežne insuficijenčije.
Edem mozga sejavlja kao posledica povišenog krvnog pritiska, povećane permeabilnosti kapilara i retencije vode i soli (poremećaj glomerulo — tubulske ravnoteže), Ispoljava se nizom simptoma: osećaj težine u glavi, glavobolja, smetnje vida do amauroze, mučnina, povraćanje, neoijentisanost, povećana psihička i mišićna razdražljivost, ponekad sa ispoljavanjem tonično— kloničkih grčeva t.j. ispoljavanjem bubrežne eklampsije usled razvoja angiospazma i poremećaja moždane cirkulacije. Ova pojava se naziva i hipertenzivnom encefalopatijom i nije vezana za uremični sindrom. Njenim brzim odstranjenjem dolazi do restitutio ad integrum, bez rezidualnih pojava.
Najtežu komplikaciju i najveću opasnost po život čini akutna bubrežna insificijencija koja nastaje kao posledica prolongirane oligurije ili anurije sa posledičnim porastom azotnih produkata u krvi i razvojem uremičnog sindroma. Posledica je teških, često ireverzibilnih oštećenja glomerula.
