Bolna hematurija (prisustvo krvi u urinu)
Bolna hematurija je evidentna kod velikog broja uroloških oboljenja. Ona može da prati renalnu koliku (kamen, eliminacija koaguluma ili nekrotičnih tkivnih partikula kod tumora ili odvaljenih papila).
Ovde je važno imati na umu odnos između bola i hematurije. Naime, kod kolike izazvane kamenom prvo se javlja bol a kasnije hematurija.
Ako je u pitanju krvarenje zbog tumora parenhima bubrega i gornjeg urotelijuma sa formiranjem koaguluma, prvo se javlja krvarenje a naknadno kolika zbog ureteralne opstrukcije. Kod bolne hematurije je karakteristično da ide sa polakiurijom, dizurijom i nikturijom i sreću se kod: nespecifičnog cistitisa, nekrotičnih tumora bešike, akutnog prostatitisa, odmaklog karcinoma prostate, pijelonefritisa, kamena i stranih lela bešike, radiogenog oštećenja bešike (postiradijacioni cistitis), nakon dijagnostičkih i terapeutskih zahvata na organima urinarnog sistema, kod traume bubrega i bešike i dr.
Kod povrede uretre krv se eliminiše nezavisno od akta mokrenja, dok je kod hematurije ona pomešana sa urinom.
Bezbolne hematurije
Ove promense sreću na prvom mestu kod tumora bubrega, pijelona, uretera i mokraćne bešike.
Međutim, ovde treba napomenuti da tumori bešike mogu da budu praćeni sekundarnom infekcijom, i, u vezi s tim, sindromom „cistitisa“, pored hematurije.
Zbog toga se kod starijih bolesnika sa ovakvom simptomatologijom mora provesti detaljno urološko ispitivanje, da se ne bi prevideo karcinom bešike, pogotovo ako su simptomi uporni ili se često ponavljaju.
Ostali retki uzroci bezbolne hematurije su sledeća urološka oboljenja: kalkuloza (naročito koraliformnog tipa), cistični bubrezi, hidronefroza, bubrežne ciste i tromboza renalne vene.
I neka internistička oboljenja takođe mogu da budu praćena bezbolnom hematurijom: razna oboljenja glomerula (pre svega IgA nefropatija i razne forme glomerulonefritisa), poremećaji koagulacije, toksično-alergijske bubrežne lezije (trovanja i neki medikamenti).
Spontana hematurija
Spontana hematurija se javlja iznenada kod osobe koja je do tog momenta delovala kao potpuno zdrava.
Ova hematurija se najčešće sreće kod tumora mokraćnih organa. Provocirana hematurija se javlja nakon fizičkih napora i potresa organizma, a povlači se pri mirovanju. Tipičan primer ove vrste hematurije je kalkulozna hem-turija.
Najvažniji zaključak koji se može izvesti analizom osobina hematurije jeste sledeći: svaka totalna, bezbolna i spontana (nepro-vocirana) hematurija mora se smatrati kao znak tumora mokraćnih organa, sve dok se se ne isključi na osnovu detaljno provedenog urološkog ispitivanja. Zbog toga se hcmaturija ovakvih osobina označava kao neoplastična hematurija.
Ova hematurija se ne smiruje ležanjem, često je kapricioznog karaktera, a u intervalu između krvarenja urin je bistar. Opšte stanje bolesnika, u vreme pojave prve hematurije, u najvećem broju slučajeva sasvim je dobro.
Bolesnik je svakako zabrinut iznenadnom pojavom ovako neprijatnog simptoma, koji on pokušava da „protumači“ (iz neznanja ili bežeće od istine) prethodnim fizičkim naporom, „prehladom“ ili greškom u dijeti.
Međutim, svaki podatak o hematuriji lekar mora najozbiljnije da shvati i da bolesnika podvrgne svestranom ispitivanju, makar hematurija trajala samo u toku jednog mokrenja! Hematurija kalkuloznog porekla ima sasvim suprotne karakteristike od neoplastične hematurije: ona je provocirana, bolna i smiruje se ležanjem. Između epizoda hematurije urin može nekada da bude mutan.
Dijagnostički postupci kod hematurije
Kad se bolesnik sa hematurijom javi lekaru, prvo se uzimaju detaljni anamnestički podaci i na taj način se dobija uvid u osobine hematurije.
Nakon toga sledi izvođenje probe u tri čaše u cilju diferencijacije da li je reč o inicijalnoj, ter-minalnoj ili totalnoj hematuriji. Objektivnim pregledom može nekad da se neposredno utvrdi uzrok hematurije ukoliko se verifikuje palpabilna tumefakcija u lumbalnom predelu (pozitivan lumbalni kontakt), što ukazuje na tumor parenhima bubrega.
Nakon navedenih ispitivanja, neophodno je da se bolesnik uputi u specijalizovanu ustanovu radi kompletnog ispitivanja. Dakle, ni u kom slučaju ne sme da se započne sa „lečenjem“ hematurije neoplastičnih osobina pre ovog ispitivanja, što se, nažalost, često dešava u praksi i pri tom se empirijski najčešće primenjuju antibiotici ili hemostatska sredstva.
Urološko ispitivanje bolesnika sa aktuelnom hematurijom započinje izvođenjem hitne uretrocistoskopije, koja je i danas apsolutno indikovana, uprkos postojanju savremenih dijagnostičkih sredstava.
Kod bolnih hematurija na bazi inflamatornih procesa provode se standardne metode ispitivanja (kliničke, laboratorijske i dr.), dok je cistoskopija u tim slučajevima kontraindikovana, jer je jako bolna, a može da dovede i do pogoršanja zapaljenskog procesa. Po smirenju bolne hematurije, može eventualno da se kasnije učini cistoskopija, posebno u slučaju sumnje da se iza sindroma „cistitis“ krije neoplazma bešike.
