Šta je stenoza renalnih arterija (suženje bubrežnih arterija)?
Stenoza renalnih arterija predstavlja kritično suženje koje nastaje na arterijama koje snabdevaju krvlju bubrege. Ovo stanje može da nastanja usled sužavanja krvni sudova u aterosklerozi što je i najčešći slučaj.
Nešto redje, do stenoze renalnih arterija može da dodje usled fibromuskularne diplazije, odnosno stanja koje se javlja kod ženskih sooba nešto češće i to naročito pre 40 godina života.
Stenoza renalnih arterija može da dovede do pojave renovakularne hipertenzije, odnosno pojave povišenog krvnog pritiska usled aktiviranja specifičnog sistema renin-angiotenzin, aldosteron. Pojedini podaci pokazuju da se ovakvo stanje javlja u osnovi 1-2 5 svih hipertenzija.
Kako se manifestuje renalna vaskularna stenoza?
- svaka stenoza renalnih arterija ne izaziva hipertenziju (povišeni krvi pritisak), već se ona javlja kod oko 70 % pacijenata.
- stanje se ne razvija akutno, pa simptomi i znaci mogu da nedostaju
Kako se postavlja dijagnoza stenoze renalnih arterija?
Anamneza sa kliničkom slikom i detaljnim pregledom pomaže da posumnja na ovo stanje, ali se moraju načiniti dopunske analize da bi se dijagnoza definitivno postavila.
U biohemijskim analizama može da postoji hipokalijemija (sniženi nivo kalijuma), kao i metabolička alkaloza.
Kod oko 60% pacijenata može da se čuje specifičan šum nad trbuhom.
U postavljanju dijagnoze se koristi intravenska urografija kojom se meri veličina bubrega i brzina izlučivanja kontrastnog sredstva.
Angiografija predstavlja zlatni standard prilikom postavljanja dijagnoze, a sastoji se od ubrizgavanja kontrasta kroz kateter u krvne sudove bubrega i njihovog prikazivanja.
Kako se leči renalna vaskularna stenoza?
Lečenje može da bude hirurško i konzervativno.
Kod konzervativnog lečenja se koriste inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (enalapril…), dok hirurško lečenje podrazumeva isecanje bolesnog dela krvnog suda i umetanje veštačkog krvnog suda i ova intervencija je u domenu specijaliste vaskularne hirurgije.
