Palpatorni nalaz zavisi od vremena kada se dete prezentira lekaru. Samo u najranijoj fazi torzije može da se napipa elastično-fiksirani testis u retrahovanom položaju ka ingvinumu, zbog skraćenja fu-niculusa usled uvrtanja. Epididim se tada može ograničiti i ne pipa se na tipičnom mestu. Već 1-2 h nakon nastanka torzije dolazi do otoka i crvenila skrotalne kože i pojave globuloznog uvećanja celog hemi-skrotuma, tako da se testis i epididim ne mogu više diferencirati. Palpatorni nalaz ta­da najviše liči onom kod akutnog epididi-mitisa i to je uzrok najčešćih grešaka u smislu zamene ova dva oboljenja i nepro­vođenja adekvatne terapije. U diferencija­ciji ovih oboljenja može da se koristi Prehn-ov znak, ali on nije sasvim pouzdan, kao što je već napomenuto. Naime, kod torzije testisa dolazi pri podizanju skrotu-ma do pojačanja bolova, dok kod epididi-mitisa bolesnik oseti olakšanje bola. U vre-me prijema deteta u stacionarnu ustanovu, skrotalni sadržaj je u većini slučajeva i suviše bolan da bi se na osnovu palpator-nog nalaza moglo učiniti dijagnostičko raz­graničenje prema epididimitisu. U ovom razlikovanju veliku pomoć danas nudi ul­trazvučni pregled, a pre svega Doppler so-nografija skrotalnih organa, čime se kod torzije testisa verifikuje prekid cirkulacije na mestu uvrtanja funiculusa.

Pogrešna dijagnoza „akutni epididi-moorhitis” i prema tome prava dijagnoza torzije testisa i u današnje vreme postavlja se u oko 50% slučajeva. Diferencijalno-di-jagnostički kriterijumi ova dva oboljenja izneti su u prethodnom odeljku (v. gore). Pored toga, na torziju testisa mogu da liče: torzija Morgagnijeve hidatide, renalna kolika, inkarcerirana ingvinalna hernija, mumps-orhitis, akutni apendicitis, trauma skrotalnog predela i dr.

Terapija

Kod blažih oblika torzije i ukoliko se dete javi uskoro po pojavi simptoma, na­ročito kod parcijalnih torzija, može da se pokuša manuelna detorkvacija. S obzirom na navedeni smer rotacije testisa, detor-kvaciju treba izvoditi u smeru suprotnom od smera torzije. Ovaj manevar se lakše izvodi ako se funiculus spermaticus infil-triše nekim od lokalnih anestetika (npr. Novocain), blizu anulus inguinalis super-ficialisa. Ako ovaj manevar ne uspe, mora da se provede hitan operativni zahvat 4 do 6 h nakon početka torzije, da bi testis mo­gao da se sačuva. Operativni zahvat se sa­stoji u detorkvaciji testisa, kontroli njego­ve vitalnosti i fiksaciji za okolne strukture. Zbog moguće naknadne torzije drugog te­stisa, zbog sličnih anomalija unutar vagi-nalnih ovojnica, redovno se izvodi profi-laktička fiksacija kontralateralnog testisa. U slučaju zakasnele hirurške intervencije, izvodi se semikastracija, takođe sa fiksaci­jom drugog testisa. Ovde treba napomenu­ti da se nakon 10 h može da spase još sa­mo 20% testisa, a nakon 24 h nijedan.