Bulimija – povraćanje nakon jela
Bulimija, ili bulimija nervoza, je povremena preterana želja za hranom i najčešći je poremećaj ishrane u adolescenciji. Epidemiološke studije pokazuju da 3% adolescentkinja boluje od klinički jasno izražene bulimije. Ako se uzmu manje izraženi oblici, taj procenat je sigurno i veći. Bulimija je izdvojena i opisana kao posebna bolest krajem 80-ih godina prošloga veka. I ona je psihičko oboljenje, koje se može svrstati u poremećaje ishrane.
Klinička slika i komplikacije
Kao i kod anoreksije, i kod bulimije postoji opsesivna želja da se bude mršav i bolesni strah od hrane. Ono što je tipično za bulimiju su takozvane bulimične krize, ili napadi. Ove krize počinju kratkim periodom intenzivne napetosti i neodoljivom željom da se unese hrana. Odmah zatim sledi kratak period kada pacijentkinja trpa u usta gotovo sve što joj dođe pod ruku. Tokom bolesti količina hrane u jednoj bulimičnoj krizi se povećava, tako da ide i do nekoliko kilograma. Faza prejedanja se završava ili fizičkim tegobama (vrtoglavicam, bol u trbuhu, osećaj gušenja), ili kada više nema ništa za jelo. Sledi faza kajanja i smanjenim stvaranjem globulina koji vezuje seksualne hormone (SHBG), a samim tim i povećanim količinama slobodnog testosterona i estradiola. Ženske osobe sa ovim tipom gojaznosti imaju u cirkulaciji smanjen kortizol i povećan leptin Svi ovi hormonski i metabolički poremećaji se popravljaju sa gubitkom telesne težine.
Za procenu rasporeda masnoga tkiva, posebno odnosa androidne i ginoidne gojaznosti, dosta pouzdane podatke nam pruža odnos obima stru-‘ ka prema obimu kukova. Odnos veći od 0.85 upućuje na androidni tip gojaznosti. Za brzu orijentaciju uhranjenosti koristi se i indeks telesne mase (BMI), koji predstavlja odnos između telesne težine i kvadrata visine i izražava se u kg/rn^.
Psihički i seksualni problemi u gojaznih
Gojazne osobe se uglavnom karakterišu neurotičnim problemima, gde dominira osećaj sputanosti. Debljina ih vodi u prepoznatljivo ponašanje, koje se manifestuje određenom pasiv-nošću, nedostatkom samopoštovanja, periodima depresije i osećajima gubitka nade da mogu resiti svoj problem. Pojavljuje se i prilična nezaintereso-vanost za seksualni čin, ah i strah od neuspeha u njegovom izvođenju. Poznato je da patološka debljina oba partnera može mehanički dovesti do apareunije (nemoguć kontakt).
Terapija
Najbolja terapija gojaznosti je niskokalorijska dijeta, uz odgovarajuće vežbe (fizička aktivnost). Za uspeh terapije presudna je motivacija pacijent-kinje, poverenje u lekara, kao i emotivna podrška okoline, pre svega porodice. , ,VrC
