OBOLJENJA URINARNOG TRAKTA U TRUDNOĆI

Morfološke i funkcionalne promene urinamog trakta tokom trudnoće stvaraju pogodan teren za nastanak ih egzacerbaciju patoloških promena. Tokom trudnoće, dužina i težina bubrega se povećavaju usled porasta volumena vaskulamog prostora i intersticijuma. Takođe se uočava i dila- tacija kanahkularnog sistema već u prvom tromesečju trudnoće, a posledica je dejstva hor­mona – progesterona, i mehaničkih činioca – kom­presija gravidne materice i dilatacija uterinih vena. Povećava se glomerulama filtradja za 30% – 50%, kao i . ukupan protok krvi kroz bubrege za 50%. Smanjuje se tubulama reapsorpcija glukoze. Na taj način koncentracija kreatinina i ureje u serumu trudnice opada, a dnevni gubitak glukoze, pro­teina, aminokisehna, hidrosolubilnih vitamina, nikotinske kiseline, folata i enzima je u porastu. U literaturi se sreću oprečna mišljenja o uticaju trudnoće na već postojeća bubrežna oboljenja. Najveći broj autora, posle ispitivanja koja su obuh- vatala i biopsiju bubrega, su stala na stanovište da trudnoća bitno ne utiče na evoluciju postojećeg bubrežnog oboljenja, osim što se povećava učestalost egzacerbadje zapaljenskih procesa.

ZAPALJENJSKA OBOLJENJA URINARNOG TRAKTA

Zapaljenska oboljenja urinamog trakta u trudnoći se dele na asimptomatsku bakterijuriju (a), simptomatske infekcije (b), akutni cistitis i uretritis (c), cistopijelonefritis (d) i akutni i hronični glomerulonefritis (e).

Asimptomatska bakterijurija

Podrazumeva stanje dokazane prave bakteri- jurije bez kliničkih znakova akutne infekcije urinarnog trakta. Klinički simptomi učestalo mokrenje, dizurija i noćno mokrenje, ne pred- tokom trudnoće. Jedan i po procenat trudnica u poznoj trudnoći ima pravu bakterijuriju, dok 40% trudnica ima znake akutne infekcije uri­namog trakta.

Lečenjem asimptomatske bakterijurije pre- venira se 25% akutnih infekdja urinarnog trakta. Ostalih 30%-40% akutnih infekdja je iz grupe trudnica sa sterilnim nalazom urinokulture. Ukupno 2% trudnica sa negativnom urinokultur- om daće sliku akutnog zapaljenskog oboljenja urinamog trakta.

Dijagnoza se postavlja nalazom u urinokul- turi kvantitativno brojem kolonija dobijenih zasejavanjem urina srednjeg mlaza, a dogovorena granica predstavlja 106 bakterija u litru mokraće (najčešće su to bakterije koja su normalna flora permeum^escherichia coli, enterococcus). Terapija se sprovodi prema antibiogramu tokom 10 dana, ih u poslednje vreme jednokratna terapija 3 g amoxicilhna, ih 2 g sa probeniddom, lg nitro- fiirantoina, 200 mg sulfoksazola, 3 g cephaleksina, ih 2 g sa probeniddom, ili 320 mg/l600 mg trimetoprim/sulfometoksazola.

Cistitis i uretritis

Infekcija mokraćne bešike bez značajne bak­terijurije. Tipično ga karakteriše dizurija i učesta­lo mokrenje. Dijagnoza se postavlja nalazom piurije češće nego bakteriurije. U sedimentu se nalaze sveži eritroati, leukodti i povremeno veli­ka hematurija.

Diferencijalno dijagnostički može doći u obzir i infekdja sa klamidijom trahomatis kod koje se nalazi “sterilna” urinokultura, međutim uvek postoji i mukopurulentni cervidtis.

Terapija se sprovodi desetodnevnim tret­manom antibioticima (ampicillin, sulfonamidi, nitrofurantoin, cephalosporini).