Pueperijum (babinje)

Pueperijum (babinje) je period od šest nedelja posle porođaja, tokom koga se organizam žene vraća u stanje koje je prethodilo trudnoći. Tokom puerperijuma uočava se i prati krvarenje iz materice (lohije). Lohije su to­kom prve sedmice obilnije, mogu da liče na menstruaciju. Kako odmiče pu- erperijum, lohije postaju sve bleđe, prozirnije, dok na kraju u potpunosti ne iščeznu. Ukoliko krvarenje traje više od dve nedelje, potreban je ginekološki pregled. U toj situaciji pretpostavlja se razvoj postpartalnog endometritisa, koji može da bude uzrokovan infekcijom tokom porođaja, ili retencijom dela posteljice. Kod pacijentkinja koje imaju obilne lohije sa gnojnim izgle­dom i imaju povišenu telesnu temperaturu, potrebna je brza reakcija, in­tenzivna antibiotska terapija, revizija materice, UZ snimanje itd. – jer se u protivnom može razviti puerperalna sepsa, koja ima ozbiljnu prognozu.

Rana posle izvedene epiziotomije i naknadne suture postepeno zara- sta. Već posle tri do četiri dana dozvoljeno je tuširanje uz zaštitu rane. Nije potrebno primenjivanje nikakvih lokalnih sprejeva, masti i si. Ako sutura vulvi daje nepravilan oblik, porodilji treba objasniti da se naknadno koža adaptira na suturu i da će se normalan izgled spoljašnjih polnih organa vratiti za par meseci. Slično važi i za porodilje koje su tokom porođaja dobile rupturu perineuma („međice”) i koje su zbog toga morale da budu suturirane.

Kod pacijentkinja koje se porode carskim rezom čest je strah od kretanja, nošenja bebe, strah „da ne popusti rana”… Ovim pacijentki- njama je potrebno objasniti da su njihovi strahovi neosnovani i da se već posle par dana mogu ponašati kao i druge porodilje. Takođe, ponekad je važno reći pacijentkinji da carski rez („sekcija”) kod prve trudnoće ne znači obavezu da se i ostali naredni porođaji tako dovršavaju. Ima puno žena koje su porođene prirodnim putem, iako je prethodna trudnoća završena sekcijom.

Već u prvih par dana uspostavlja se normalna laktacija kod većine porodilja. Dok se ne uspostavi redovno dojenje (a ponekad i posle toga, ako je odojče slabo i slabo prazni dojke majke), potrebno je redovno iz- muzivanje. U protivnom, zadržavanje mleka unutar žlezda dovodi do nje­govog zgrušavanja i posledične upale – mastitisa. Mastitis uzrokuje visoku temperaturu i jak bol. Uprkos razvoju mastitisa, odojče treba da nastavi sa primanjem podoja, uz izmuzivanje majke, stavljanje hladnih obloga i upotrebu antibiotske i analgoantipiretske terapije.

Negovanje areole (bradavice) takođe je važno, jer u protivnom nastaju pukotine, ragade, koje otežavaju dojenje. Žene koje imaju slabije izražene bradavice mogu da koriste silikonske bradavice, koje se prilepe preko are­ole i imaju nastavak koji novorođenče može lako da uzme u usta.

Tokom puerperijuma ne preporučuju se seksualni odnosi, jer postoji opasnost od infekcije i dispareunije. Kod žena koje ne doje, prva men- struacija posle porođaja nastupa odmah po završetku puerperijuma. Kod dojilja menstruacija usled prolaktinske inhibicije izostaje ponekad sve do prestanka dojenja. Bitno je da supružnici znaju da izostanak menstruacije nije zaštita od trudnoće sama po sebi. Mere kontracepcije bi svakako tre­
balo preduzimati, sa tesđencijdm da žena ne ostane todna najmanje 12 meseci posle porođaja.

Oko 4/5 žena posle porođaja oseća neraspoloženje, koje se naziva „postporođajnom tugom” (tuga=bluz, „postpartal blues”, „baby blues”). Postoji često plakanje, nesigurnost, dileme, strah. Ukoliko se takvo stanje produbi, razvija se postpartalna depresija. Majka može da pokaže ose- ćaj odbojnosti prema novorođenčetu, 1 strah da će mu naškoditi. Ako se bolest produbi, razvija se u potpunom obliku postpartalna psihoza, obično samo u ljff.000 porođaja. Ona nastupa tokom prvih nekoliko danatprie porođaja. Po svojim karakteristikama pod|f§| na mart|!akalno-dep^#|i psihozu. Lečenje je hospitalno.