Šta je galaktoreja (lučenje mleka van perioda laktacije-dojenja)?

Galaktoreja predstavlja stanje kod koga dojke počnu da luče mleko van normalnog perioda laktacije (nakon porodjaja). Do pojave galaktoreje može da dodje kako kod osoba ženskog pola, tako i kod osoba muškog pola, mada znatno redje. Postoji definicija koja kaže da je galaktoreja pojava kada dojke izlučuju mleko, a žena je prestala sa dojenjem pre više od godinu dana.

Najčešće do pojave galaktoreje dolazi zbog pojave tumora hipofize koji pdorukuju hormon prolaktin koji stimuliše dojke na lučenje mleka. U pitanju je benigni (dobroćudni) tumor hipofize i najčešći je tumor koji se javlja u ovoj žlezdi. Može da se podeli na mikoradenom (kada je manji od 1cm) i na makroadenom (kada je veći od 1cm). uglavnom, veći tumori mogu da produkuju veće količine hormona, ali to nije uvek slučaj. Takodje, korišćenje pojedinih lekova, oralne kontracepcije, tumori jajnika i testisa mogu da dovedu do pojave galaktoreje.

Statistički podaci pokazuju da je u preko 90% slučajeva uzrok galaktoreje prolaktinom hipofize. Ovo stanja se u preko 98% slučajeva nalazi kod žena, a može se naći i kod muškaraca kada postoje udruženi simptomi. Moguća je pojava i glaktoreje kod beba kod kojih u ogranizmu postoje hormoni majke i ovo stanje je potpuno benigno.

Kako se manifestuje galaktoreja?

galaktoreja se manifestuje kao lu;enje beli;astog, vodenastog, ii obojenog sekreta iy jedne, ili obe dojke
kod muškaraca postoji uvećanje dojki (ginekomastija)
može da postoji suvoće vaginalne sluzokože, kao i bolni i otežani polni odnosi (dipareunija)
mogu da se jave poremećaji menstruacija u vidu neredovnih menstruacija i izostanka menstruacije
kod velikog broja žena može da se javi sterilitet
može da se javi dlakavost muškog tipa (brada, brkovi, dlakavost trbuha i grudi – hirzutizam), povećanje klitorisa, akne i seboreja (masna koža i kosa), kao posledica povećanja nivoa testosterona
kod osoba muškog pola se javlja gubitak i smanjenje libida, kao i potencija
kod velikih tumora dolazi do pojave kompresivnog sindroma (simptomi pritiska) koji se ispoljava glavoboljom, povraćanjem centralnog tipa (naglo povraćanje kome ne predhodi muka), poremećajima vida (ispadi u vidnom polju), hipopituitarizmom i oštećenjima moždanih živaca

Kako se postavlja dijagnoza?

Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom u velikoj meri pomaže da se postavi tačna dijagnoza.

Potrebno je merenje nivoa serumskog prolaktina u više navrata (ne nakon pregleda dojki), kao i merenje ostalih hormona hipofize, a uvek je preporučljivo i ispitivanje na trudnoću.

Dijagnoza se postavlja na osnovu snimka skenera (kompjuterizovana tomografija) i nuklearne magnetne rezonance.

Prolaktin iznad 200ng/ml jasno ukazuje na prolaktinom, pri čemu je obično u pitanju makroadenom. Kod prolaktina između 100 i 200ng/ml može biti u pitanju mikroadenom ili makroadenom. Kod vrednosti ispod 100ng/ml uzrog hiperprolaktinemije moze biti mikroadenom, ali i neki drugi uzrok

Kako se leči galaktoreja?

Potrebno je lečenje osnovnog stanja koje izaziva galaktoreju. Kod prolaktinoma se primenjuju dopaminski agonisti (bromokriptin).

Hiruško lečenje se sprovodi kod prolaktinoma koji ne reaguje na Bromokriptin. Neophodna je kod velikih tumora koji vrše pritisak na okolne delove mozga.

Efekat operacije je bolji kod malih tumora. Kod njih normalizacija prolaktina nastupa za 24 časa, a tumor se u roku od šest godina nakon operacije ponovo javlja kod 40% bolesnika.

Kod velikih tumora efekat operacije je lošiji. Prolaktin se normalizuje kod svega 30% operisanih,a kod 80% tumor se ponovo javlja. Ako se prolaktin ne normalizuje nakon operacije bolesnik mora godinama da koristi Bromokriptin.