Ventrikularna tahikardija kod deteta, dece, simptomi, lečenje i terapija
Ventrikularna tahikardija se definiše kao tri ili više vezanih ventrikularnih udara frekvencije veće od 120/min (Slika 31). Prema trajanju VT se dele na kratkotrajne (non-sustained), kada spontano prestaju do 30 sekundi od početka tahikarđije i dugotrajne (sustained), koje traju preko 30 sekundi.
Prema broju formi ventrikularnih udara koji sačinjavaju tahikardiju, VT se deli na uniformne (monomorfne) i multi- formne (polimorfne VT). Na EKG-u se vidi niz širokih QRS kompleksa (široka QRS tahikardija) i treba znati da preko 90% dece sa tahikardijom sa širokim QRS-ima ima VT. Ventrikularna tahikardija je obično pratilac bolesti srca kod dece, mada se može javiti i na strukturno neoštećenom srcu.
Najopasnija VT je polimorfna tahikardija, po tipu uvijanja (torsades de pointes), koja je uvod u ventrikularnu fibrilađju i skoro uvek je pratilac težih bolesti srca. Sindrom produženog QT intervala (urođeni ili stečeni) je bolest koja se često komplikuje ovom vrstom VT.
Lečenje VT
Svako dete sa VT zahteva brzu dijagnostičku obradu. Ne leči se svaka VT, a kada je potrebna, terapija se deli na akutnu (urgentnu) i dugotrajnu (profilaktičku).
Hemodinamski kompromitovana deca sa VT zahtevaju neodložnu sinhronizovanu elektrokardioverziju (1-4 J/kg), a hemodinamski stabilni pacijenti sa dugotrajnom tahikardijom se leće antiaritmicima. Kod dece se najviše koriste lidokain, amjoda- ron, propafenon, a za polimorfne VT i magnezijum-sulfat.
Profilaktička terapija VT se sprovodi beta blokatorima, antiaritmicima Ic i III klase, rede verapamilom. Primena ICD (implatable cardioverter device) – “pejsmejker defibrilatora” je rezervisana za pacijente sa velikim rizikom od iznenadne smrti usled ventrikularne fibrilacije.
