Ventrikularna tahikardija kod deteta, dece, simptomi, lečenje i terapija

Ventrikularna tahikardija se definiše kao tri ili više vezanih ventrikularnih udara frekvencije veće od 120/min (Slika 31). Prema trajanju VT se dele na kratkotrajne (non-sustained), kada spontano prestaju do 30 sekundi od početka tahikarđije i dugotrajne (sustained), koje traju preko 30 sekundi.

Prema broju formi ventri­kularnih udara koji sačinjavaju tahikardiju, VT se deli na uni­formne (monomorfne) i multi- formne (polimorfne VT). Na EKG-u se vidi niz širokih QRS kompleksa (široka QRS tahikar­dija) i treba znati da preko 90% dece sa tahikardijom sa širokim QRS-ima ima VT. Ventrikularna tahikardija je obično pratilac bolesti srca kod dece, mada se može javiti i na strukturno neoštećenom srcu.

Najopasnija VT je polimorfna tahikardija, po tipu uvijanja (torsades de pointes), koja je uvod u ventrikularnu fibrilađju i skoro uvek je pratilac težih bolesti srca. Sindrom produženog QT intervala (uro­đeni ili stečeni) je bolest koja se često komplikuje ovom vrstom VT.

Lečenje VT

Svako dete sa VT zahteva brzu dijagnostičku obradu. Ne leči se svaka VT, a kada je potrebna, terapija se deli na akutnu (urgentnu) i dugotrajnu (profilaktičku).

Hemodinamski kompromitovana deca sa VT zahtevaju neodložnu sinhronizovanu elektrokardioverziju (1-4 J/kg), a hemodinamski stabilni pacijenti sa dugotrajnom tahikardijom se leće antiaritmicima. Kod dece se najviše koriste lidokain, amjoda- ron, propafenon, a za polimorfne VT i magnezijum-sulfat.

Profilaktička terapija VT se sprovodi beta blokatorima, antiaritmicima Ic i III klase, rede verapamilom. Primena ICD (implatable cardioverter device) – “pejsmejker defibrilatora” je rezervisana za pacijente sa velikim rizikom od iznenadne smrti usled ventrikularne fibrilacije.