Promene u ustima kod AIDS-a, SIDE

Veoma često se u usnoj duplji obolelih od side javljaju neke patološke promene. Blagovremenim uočavanjem ovih promena stomatolozi mogu da omoguće rano dijagnostifikovanje ove bolesti, identifikovanje obolelih od side omogućićc i spre- čavanje širenja bolesti sa obolelog na okolinu.

I U obolelih od side mogu se javiti sledeće promene u usnoj duplji: kandidijaza, maligne promene, leukoplakija, ulcero-nekrotične promene na gingivi odnosno parodoncijumu i stomatiti. Uz ove oralne manifestacije side vrlo često se javlja i limfadenopatija «ratnih i drugih žlezda ove regije.

Oralna kandidijaza. Oralna kandidijaza spa­da «najčešće promene koje se javljaju u usnoj du­plji kod osoba obolelih od side. Oralna kandidijaza se može smatrati kao jedan od prvih znakova side. Ona može da varira od akutnog oblika koji zahvata čitavu usnu duplju, pa i druge delova sistema za va­renje, do hronične forme sa diskretnim promenama, tokljlzovanini samo na pojedinim delovima usne duplje. Razume se da svaka oralna kandidijaza ne znači da je osoba obolela od side, jer se slične pro­mene javljaju i u osoba koje ne boluju od side.

Maligne pmmeneu usnoj duplji. U obolelih od side uočena je česta pojava malignih neoplazmi kao što su: Kaposijev sarkom, skvamozni celulami karcinomi i limfom.

Kaposijev sarkom je maligno oboljenje retiku- lo-endotelijalnog sistema. Ovaj sarkom Se klinički manifestuje različitim promenama. Kaposijev sar­kom može biti u ravni okolne sluzokože ili nešto iz­dignut iznad nje. Ovaj tumor je u ustima različite ve­ličine L oblika, crveno-plav ili intenzivno crven, ovakva boja je rezultat veoma dobre vaskularizacije.

Kaposi sarkom se javlja na gingivi, palatumu, bazi jezika, rede se javlja u farinksu i na tonzilama. Slične promene javljaju se i na koži različitih delo­va tela, pa i nalicu i na vratu, este su fona unutra­šnjim organima. Oralne promene nisu praćene su­bjektivni tegobama. Kaposi sarkom se širi sa sluzokože usta i zahvata i dublja tkiva, pa i kost. Di- seminacijom može dospeti i do unutrašnjih organa.

Kaposijev sarkom najčešće počinje na zadnjem delu tvrdog nepca, kao crvene makule nepravilnog oblika. One se brzo povećavaju, postaju-čvomovate i slivaju se, pokrivajući celo ncpce. nekada toliko narastu da se spuste do okluzalne linije. Često se na njemu javljaju i ulceracije koje krvare.

Druga načešća lokalizacija ovog sarkoma je bukalna strana gingive.

-Leukoplakija. U obolelih od side relativno se često javljaju bele leukoplastične promene čija je površina neravna i podseća na vlasi kose pa je neki nazivaju i vlasatom ili dlakavom leukoplakijom. Ta- ‘Ive promene sunajčešće lolakizovane na ivicama i ventralnoj površini jezika.

Ulcero-nekrozne promene parodoncijuma. Umnogih osoba obolelih od side nastaju oportuni? stičke infekcije, pa i anaerobnim mikroorganizmi­ma, tako da kao posledica toga dolazi do akutnih ulcero-nekrotičnih promena gingive. Nastale ulceracije su bolne, brzo se razvijaju i progrediraju, prou- zrokujući obimna razaranja parodoncijuma. nastaje gubitak kosti interdentalnih septuma, pa se čak vidi i ogolićena kost. nekada dolazi i do sekvestracije. ovo prouzrokuje bolove i gubitak zuba. Karakteri­stično je da ovi bolesnici ne reaguju na terapiju.

Stomatiti. U usnoj duplji osoba sa sidom uo­čena je česta pojava stomatita. najčešće se javlja herpetični stomatit, a nisu retke ni druge vrste sto­matita.

Virusni stomatiti izazvani citomegalovirusima (CMV) klinički se manifestuju prostranim i nekro- tičnim lezijama. Ove lezije zahvataju jezik, sluzo- kožu obraza, pa i farinks, veoma su bolne i oboleli- ma pričinjevaju znatne teškoće prilikom govora i unošenja hrane. Lezije mogu biti sekundarno infici­rane streptokokama ili kanđidom albikans.

Ksemstomija. U obolelih od side izražena je kserostomija. Suvaća oralne sluzokože nastaje kao posledica zračenja ili hemoterapije ili nastaje usled oštećenja parenhima pljuvačnih žlezda inlfektivnim agensima.

– Limfadenopatija. U toku side često nastaje uvećanje pojedinih limfnih žlezda. nekada nastaje i generalizovana limfadenopatija. najčešće su uveća­ne površinske i duboke limfne žlezde vrata, preauri- kulame i retroaurikularne limfne žlezde, kao i one limfne žlezde koje leže i okcipitalnoj regiji. Rede su zahvaćene submandibulame i submentalne limfne žlezde.

Polazeći od činjenica da se sida prenosi seksu­alnim putem, putem krvi i derivata krvi, kao i pri unošenju droge pre injectionem, to bi se zaštita od ove opake bolesti sastojala u izbegavanju nepozna­tih partnera i upotrebi kondoma, narkomani treba da upotrebljavaju špricebe za jednokratnu upotrebu i da ne mešaju opremu koju koriste za drogiranje. Ova zaštita od side podrazumeva da sve osobe anti HIV pozitivne moraju da se isključe kao dobrovolj­ni davaoci krvi.

Kako su stomatolozi i ostalo osoblje u profesi­onalnom radu stalno u kontaktu s krvlju i pljuvač­kom svojih bolesnika, to su oni izloženi opasnosti da se zaraze virusom side. Ukoliko bi stomatolog oboleo, postoji velika opasnost da bolest prenese na osobe koje leči. Zbog toga je neophodno preduzeti neke neophodne mere. To podrazumeva:

– Upotreba igala i brizgalica za jednokratnu upotrebu,

– Korišćenje plastičnih ili papirnih čaša za ispiranje usta,

– Upotreba rukavica, pa čak i zaštitnih maski, kao i besprekomo sterilisanje instrumentarija koji  se koristi u radu s bolesnicima.

Značajno je napomenuti da se sida ne može preneti:

–     Pri stomatološkim intervencijama u ustima uz uslov da se izbegne direktan kontaktsa kr- vlju obolelog.

–     Prilikom uobičajenih kontakata sa obolelim, kao što je rukovanje, boravak u istoj prostori­ji, konzumiranjem hrane i pića koje je pripre­mio oboleli. Do prenosa infekcije ne dolazi ni pri kupanju u istom bazenu, čak ni prija­teljskim poljupcem.

–     Do prenosa infekcije ne dolazi ni pri kašlja- nju i kijanju obolelih.

–     Čvrsto se veruje da sidu ne prenose ni ujedi komaraca.

U pogledu lečenja side postoje samo terapijski pokušaji, lečenjem se samo suzbijaju oportunistič­ke infekcije, pokušava se uticati i na maligne neo- plazme. Nekim terapijskim merama se pokušava da se nadoknadi imunološki deficit. U ovu svrhu se primenjuje: transfuzija leukocita, infuzija, odnosno transplantacijakoštane srži. Podsticanje imunog si­stema vrši se tzv. imunomodulatorima (Modimu- nal, interferon i si.). Koriste se i neki lekovi koji de- luju virstatski (npr. retrovilin).

U poslednje vreme pojavili su se neki lekovi posle čije primene u obolelih nije bilo moguće do­kazati virus side. Ovi lekovi su izrazito skupi. Anti- virusni lekovi se daju najčešće u vidu koktela.

Azidotimidin (AZT) sprečava razmnožavanje virusa side i tako odlaže pojavu bolesti. Neki sma­traju da on smanjuje smrtnost. AZT se indicira sam ili u kombinaciji sa Didanasinom. Ova dva leka se kombinuju i sa Ritoivavirom za koji se veruje da de- luje na protozoe.

Nedostatak antivirusnih lekova je što imaju ja­ko izražene neželjene efekte. Tako AZT prouzroku­je supresiju koštane srži i teže depresivne tegobe. Didanasin izaziva promene od strane pankreasa (pacreatit).

Na žalost sa iznalaženjem vakcine protiv side postoji problem što virus side vrlo brzo mutira. Ta­ko se u krvotoku jedne obolele osobe može naći i preko 39 fenotipskih vrsta virusa.

Stomatološka terapija se sastoji u delovanju na oportunističke infekcije koje se manifestuju u usti­ma. To se postiže antiseptičnim sredstvima (hibita- na) i antibioticima. Borba protiv oralne kandidijaze sastoji se u primeni fungicidnih sredstava (Nistatin) i stvaranja nepovoljnih uslova za opstanak ovih glji­vica u usnoj duplji. U ovu svrhu korisno je i ispira­nje usta više puta na dan rastvorom sode bikarbone.

Zbrinjavanje lezija koje nastaju kao posledica virusne infekcije u ustima zahteva borbu protiv se- kundamie infekcije kojoj su ovi bolesnici izloženi.

Zbog velikog rizika od oportunističkih infekci­ja u usnoj dupljli obolele od side valja motivisati u održavanju oralne higijene.

U početnim stadijumima kaposijevog sarkoma preduzima se uobičajena terapija koja se primenjuje u obolelih od side. Kad sarkom jako naraste, teško se može hirurški intervenisati zbog jakog krvarenja. Kao metoda izbora koristi se elektrokoagulacija. Pokušava se i sa lokanim iniciranjem hemoterapeu- tika kao i sa zračnjem. Sve ove metode su samo pa­lijativnog karaktera.