Fiksirana gingiva je različite širine. Pod širi­nom fiksirane gingive podrazumeva se rastojanje od granice slobodne sa pripojnom gingive do mu-

kogingivalne linije. Ova širina iznosi 1 – 9 mm i va­rira od osobe do osobe. Različita je u gornjoj i do­njoj vilici, pa i oko pojedinih grupa zuba u jedne iste osobe. Fiksirana gingiva je šira u gornjoj nego u donjoj vilici. Može se reći da je gingiva najšira u predelu prednjih zuba, pa je nešto uža u upredelu predmolara i da se ponovo širi u predelu molara. Smatra se da stanje parodoncijuma zavisi i od širine fiksirane ginvive. Ukoliko u jedne osobe postoji uzana fiksirana gingiva možese očekivati da će i prognoza oboljenja parodoncijuma biti nepovoljni- ja. Od širine fiksirane gingive zavisi izbor metode lečenja kao i ishod lečenja parodontopatije.

Fiksirana gingiva je čvrsta i rezilijentna. Boje je svetloružičasate dok joj je površina zrnasta. vr- stoća gingive je posledica prisustva brojnih kolage- nih vlakana koja se nalaze u njoj. vrstoću gingive potencira i tesna povezanost gingive sa periostom.

Boja gingive je svetloružičasta i podseća na bo­ju neobrađenog korala.’

Po boji je fiksirana gingiva svetlija od ostale oralne sluzokože. Boja gingive zavisi od niza fakto­ra kao što su:

– debljina epitela gingive,

– broj krvnih sudova, kao i njihova blizina po­vršini gingive,

Neke ćelije smeštene u dubljim slojevima epi­tela gingive (melanociti) produkuju jednu obojenu materiju (melanin). Od količine ove obojene mate­rije koja predstavlja mrko obojeni pigment zavisi i boja fiksirane gingive. Da li će boja gingive biti tamnija ili svetlija, zavisi od funkcije i aktivnosti melanocita, odnosno od sinteze melanina. U osoba tamnog tena, a posebno u pripadnika crne rase boja.

U odraslih osoba površina gingive je tačkaste ili zrnaste strukture. Sličnu zrnastu strukturu ima i interdentalna gingiva i to na centralnoj površini ko­ja je okrenuta prema usnoj duplji. Smatra se da zr­nasta struktura nastaje na taj način što vezivna vlak­na koja se pružaju od alveolarne kosti pa do površine gingive povlače površinski sloj gingival- nog tkiva prema kosti i tako se stvaraju udubljenja na površini gingive. Zbog toga površina fiksirane gingive dobija karakterističan zrnast izgled.

Zrnasta ili režnjevita struktura gingive može biti izražena slabije ili jače. Zrna su katkad sva jed­naka među sobom, ali su u većine osoba različite veličine, tako da površina gingive po izgledu podse­ća na koru pomorandže. Ovakav izgled gingive na­ročito se dobro uočava ako se ona prethodno dobro osuši vatom ili mlazom vazduha. Zrnast izgled gin­give je znatno slbije izražen saoralne nego sa vesti- bulame strane. Zrnasta struktura u dece ne postoji ili je vrlo slabo izražena, tek između 10. i 20. godine života gingiva u većine osoba dobija zrnast izgled. U dubokoj starosti zrnasta strukturagingive se gubi i ona postaje glatka. Utvrđeno je da zrnasta struktu­ra površine gingive predstavlja znak zdravlja, dok je gubitak takve strukture znak inflamacije.