PARODONTALNI APSCES
To je najčešća komplikacija parodontopatije odraslih. Parodontalni apsces je gnojna kolekcija loka- lizovana pored zuba u parodoncijumu. Parodontalni apscesi mogu biti akutnog ili hroničnog toka.
Akutni parodontalni apsces nastaje ako je iz bilo kog razloga sprečena ili otežana drenaža gnojnog eksudata iz parodontalnog džepa.
To se dešava u slučaju ako edematozna ivica gingive na otvoru džepa nalegne na površinu zuba i spreči izlivanje gnojnog eksudata u usnu duplju.
Na sličan način drenažu gnoja iz džepa i stvaranje apscesa, mogu izazvati i subgingivalni konkre- menti koji u blizini otvora parodontalnog džepa spreče drenažu gnojnog eksudata.
Parodontalni apscesi se lako obrazuju kod ser- piginoznih kao i kod dubokih i uskih džepova koji imaju mali prirodni drenažni otvor. Ovakvi apscesi se mogu stvoriti i ukoliko se javi lakunama resorp- cija alveolarne kosti. Gnojnu drenažu iz parodontalnog džepa i formiranje parodontalnog apscesa mogu prouzrokovati i gnojne kolekcije u mekom zidu suprakoštanog parodontalnog džepa.
Na mestu akutnog parodontalnog apscesa javlja se otok. On se javlja na fiksiranoj gingivi i po pravilu je lokalizovan lateralno od korena zuba. Po tome se parodontalni apscesi razlikuju od apscesa dentalnog porekla koji karakteriše otok u predelu korena zuba. Otok kod zrelog parodontalnog apscesa fluktuira i veoma je bolan na pritisak. Gingiva iznad apscesa je intenzivno crvena. Zbog inflamacije u periodoncijumu zub može biti razlabavljen i ose- tljiv na perkusiju. Zbog pritiska gnojne kolekcije na nervne završetke parodontalni apsces je veoma bolan. Često bol zrači duboko u vilicu i pulzirajućeg je tipa.
Akutni parodontalni apsces može biti praćen limfadenitom odgovarajuće regionalne limfne žle- zde. Rede se mogu pojaviti i znaci opšte toksiinfek- cije (groznica, povišena telesna temperatura, ma- laksalost, glavobolja, ubrzana sedimentacija, leukocitoza i dr.)
Hronični parodontalni apsces predstavlja gnojnu kolekciju koja se nalazi u alveolarnoj kosti i gingivi, ali koja preko fistuloznog kanala komunicira sa usnom dupljom. Kroz njega se gnoj konstantno izliva u usnu šupljinu. Fistulozni kanal se završava otvorom u vidu kratera. Često se na tom mestu nalazi granulaciono tkivo koje maskira otvor fistule. Kroz otvor se vrhom sonde može ući u fistulozni kanal. Hronični parodontalni apsces ne prate nikakve subjektivne tegobe. Ponekad postoji slab tup bol koji zrači duboko u vilicu.
Ukoliko se izvrši pritisak na fiksiranu gingivu sa suprotne strane od one na kojoj se nalazi otvor fistule, kroz njega se često može istisnuti malo gnoja.
Nekada se kod istog bolesnika može formirati nekoliko parodontalnih apscesa istovremeno i tada govorimo o multipnim parvdontalnim apscesima.
U diferencijalnoj dijagnozi parodontalni apsces valja razlikovati od:
– Perapikalnog apscesa koji nastaje prodorom infekcije kroz radikulami kanal u apikalni predeo. Diferencijalna dijagnoza se postavlja na taj način, što ukoliko je u pitanju apsces u periapikalnom predelu, onda je takav zub mrtav i na njemu se vidi veća kariozna lezija. Parodontalni džep ne postoji ili je ne-
• znatan. Apsces je druge lokalizacije; Crvenilo, otok i palpatoma osetljivost odgovaraju projekciji vrha korena. Na rendgen snimku se uočava razgradnja kosti u apikalnoj regiji.
– Gingivalnog apscesa, koji nastaje ako strano telo (dlaka četkice za zube, riblja kost) ostane zabodena u tkivo gingive.
U slučaju gingivalnog apscesa rendgenografi- jom se ne otkrivaju promene u alveolarnoj kosti. Gingivalni apsces se relativno retko javlja.
