UTVRĐIVANJE PROGNOZE ZA POJEDINE ZUBE U OSOBA SA PARODONTOPATIJOM

U obolelih od parodontopatija, posle postavlja­nja dijagnoze, donosi se prognoza u smislu:

–             trajanja bolesti,

–             toka bolesti, kakav će biti ishod lečenja i

–             prognoza reagovanjana primenjenu terapiju.

U obolelih od gingivita prognoza se pravi zavi­sno od intenziteta inflamacije. prognoza je povoljna ukoliko je inflamacija jedini proces prisutan u tki­vu.

Na prognozu utiče i to koliko bolesnik sarađuje i koliko uspešno sprovodi oralnu higijenu.

Ukoliko bolesnik ima neko sistemsko obolje­nje onda će prognoza zavisiti i od uspešnog delova- nja na to osnovno oboljenje.

Pre donošenja prognoze moramo odgovoriti na neka pitanja:

Treba li preduzeti lečenje?

Koliko će trapija biti uspešna?

Da li će preostali zubi biti sposobni da prihvate dodatni pritisak od planiranih protetskih radova?

Često se događa da se u bolesnika sa parodon- topatijom donosi odluka o vađehju zuba samo na osnovu kliničkog pregleda ili rendgenograma. Tako se mogu dogoditi stručne greške i da se ekstrahiraju i zubi koji bi još dugo mogli da ostanu u funkciji.

Zbog toga je pre preduzimanja lečenja obole- log parodoncijuma potrebno utvrditi prognozu za pojedine zube koristeći više činilaca.

Prilikom utvrđivanja prognoze za pojedine zu­be u osoba sa obolelim parodoncijumom i donoše­nja odluke za ekstrakciju zuba uzimaju se u obzir:

–             količina izgubljene kosti,

–             tip destrukcije kosti,

–             brzina koštane razgradnje,

–             oblik korena zuba,

–             dužina korena zuba,

–             odnos dužine dela zuba u kosti i dela van nje,

–             ugroženost susednih zuba,

–    položaj i značaj zuba u zubnom nizu i funk­cionalni zahtevi,

–             opšte zdravlja bolesnika i starost,

–             saradnja bolesnika i

–             labavljenje zuba.

Tek posle razmatranja svih ovih faktora i njiho­ve analize, donosi se odluka da li se neki zub može sačuvati ili se mora ekstrahirati.

Količina izgubljene kosti. Odluka o prognozi zuba donosi se tek pošto se izvrši procena količine izgubljene kosti. To znači da valja utvrditi da li pre­

ostali — sačuvani deo kosti pruža dovoljnu potporu zubu ili ne. Odluka o tome donosi se na osnovu komparativne analize, kliničkog nalaza i rendgeno- grafije.

Tip destrukcije kosti. Prognoza zuba zavisi od tipa destrukcije kosti. Horizontalni tip koštane de­strukcije prouzrokuje ravnomeran gubitak alveolar­ne kosti. Ovaj tip koštane destrukcije se odvija po­stepeno. Zbog toga je u slučaju horizontalne koštane destrukcije prognoza zuba dobra.

Kosi tip resorpcije kosti se odvija veoma brzo i ugrožava opstanak zuba u vilici, jer brže dostiže apikalnu regiju i brže slabi potporu zuba. Tako će u slučaju kose destrukcije kosti i prognoza zuba biti loša.

Brzina koštane razgradnje. Koštana razgradnja u toku parodontopatije se razvija različitom brzi­nom. Za prognozu zuba značajan je tok koštane raz­gradnje. Ukoliko je tok resorpcije kosti izrazito brz, prognoza će biti lošija nego ako se proces resorpcije kosti razvija usporeno.

Oblik korena zuba. Prognoza zuba zavisi i od oblika korena. To naročito važi za molare. Molari sa razmaknutim ili divergentnim korenovima imaju bolju prognozu od molara čiji su koreni konvergent­ni i kupasti.

Dužina korena zuba. Prognoza pojedinih zuba u obolelih od parodontopatije zavisi i od dužine ko­rena. Stoje dužina korena zuba veća i prognoza zu­ba biće bolja. Ovo je razumljivo, jer pri istom stepe- nu resorpcije kosti, manje će biti ugrožen zub sa dužim korenom nego zub čiji je koren kraći.

Odnos dužine dela zuba u kosti i dela zuba van nje. Prognoza pojedinih zuba zavisi i od odnosa du­žine dela zuba u kosti i dela zuba van nje.

Položa i značaj zuba u zubnom nizu i funkcio­nalni zahtevi. Na prognozu zuba u osoba sa paro- dontopatijom znatno utiče i mesto gde se zub nalazi u vilici, kao i njegov odnos prema ostalim prisutnim zubima. Tu je posebno značajno i to kakvi se funk­cionalni zahtevi planiraju za taj zub. Neki zub može biti od izuzetne važnosti za sidrenje kukice proteze ili kao nosač mosta. Tada treba proceniti da li će do­tični zub moći da odgovori novoj planiranoj nameni i da li će moći da bude sačuvan.

Opšte zdravlje bolesnika i starost. Prilikom do­nošenja prognoze za pojedine zube mora da se uzme u obzir postojanje opštih oboljenja i starost bolesnika. Opšte zdravstveno stanje i starost menja- ju reaktivnost organizma pa i parodoncijuma što bitno utiče na prognozu pojedinih zuba. Ukoliko oboleli od parodontopatije boluje od nekog opšteg oboljenja ili su to izrazito stare osobe, onda će i prognoza pojedinih zuba biti lošija.

Saradnja bolesnika. Od velikog značaja za utvrđivanja prognoze je i spremnost bolesnika za saradnju. Tu je od posebne važnosti da li bolesnik održava oralnu higijenu i da li se pridržava ostalih uputstava lekara. Ukoliko su u pitanju bolesnici koji se ne pridržavaju uputstva lekara i slabo održavaju oralnu higijenu, i prognoza zuba će biti lošija. Prog­noza pojedinih zuba će biti dobra uz ostale uslove, ukoliko bolesnici održavaju dobru oralnu higijenu.

Labavljenje zuba. Na odluku o prognozi jed­nog zuba ne utiče bitno stepen labavljenja zuba, već uzrok zbog koga se labavljenje javilo. Ako je uzrok labavljenja zuba traumatska okluzija i inflamacija u periodoncijumu, onda se takvo labavljenje relativ­no lako može odstraniti primenom odgovarajućih terapijskih mera, pa će i prognoza zuba biti dobra. Ukoliko je klaćenje zuba nastalo kao posledica de­strukcije alveolarne kosti, gde se na klaćenje zuba