Svakodnevni život sastoji se od različitih oblika fizičke aktivnosti. Kako bismo sačuvali svoje zdravlje, potrebno je svakako da ta aktivnost bude kontrolisana i umerena. Međutim, šta ako smo primorani da veliki deo dana sedimo? Da li zaista činimo da naše telo bude osam godina starije zbog predugog sedenja?
Smatra se da je fizička neaktivnost štetna za organizam koliko i pušenje i da je čak četvrti uzrok smrti kada su u pitanju bolesti koje se teško dijagnostikuju.
Ono što svako od nas može da učini za sebe da ne dođe u situaciju da treba da potraži stručnu pomoć, jeste da svakih sat vremena sedenja napravi malu pauzu. Najbolje je prošetati ili uraditi lagane vežbe. Na taj način ćemo, za početak, pokrenuti lokomotorni sistem, zatim izbeći ukočenost, utrnulost i trenutni pritisak na donji deo leđa, a cirkulacija će bolje raditi.
10 rizika koje nosi dugo sedenje
Problemi sa kičmom
Prinudni položaji tela, pa i sedeći način života, štetniji su nego što se misli. Najčešći problem koji se javlja jeste opterećenje i bol u leđima. Međutim, sedenje može imati negativan uticaj i na kompresiju i degeneraciju diska, mišiće i kosti ruku i nogu, na kukove, tetive kolena, vrat, ramena, posebno ukoliko smo u položaju iznad radnog stola i sedimo nagnuti napred. Trebalo bi sedeti u ergonomskoj stolici koja pravilno podržava leđa i koja je adekvatne visine. Ali i pored toga, vaša leđa će vam biti najzahvalnija kada biste svaki dan odvojili 15 minuta za vežbe za donji deo leđa. Ukoliko ipak dođe do ozbiljnijih situacija, obratite se stručnim licima, ortopedima i fizijatrima.
Srčana oboljenja
Previše sedenja oštećuje i vaše srce, povećavajući rizik od ozbiljnih srčanih problema i ožiljaka. Istraživanja ukazuju na čak 64% veću učestalost smrtnih ishoda od srčanih i moždanih udara kod muškaraca koji su nedeljno provodili više od 23 sata ispred televizora, za razliku od onih koji su u toj situaciji bili 11 sati.
Problemi s mentalnim zdravljem
Ako ste se pitali da li nedovoljno kretanje može da utiče na mentalno zdravlje, odgovor je da, i to negativno. Dovodi do poremećaja sna, anksioznosti, depresije, odumiranja funkcija mozga, pa i demencije. Nedavna istraživanja pokazuju da ljudi koji dosta vremena provode u sedećem položaju, imaju veću verovatnoću da obole od depresije. Da nas ne biste shvatili pogrešno, ne može se položaj tela direktno “optužiti” za pojavu depresije, ali povezanost svakako postoji. Posebno treba da budu oprezni oni koji rade od kuće. Zato, patike na noge i što češće idite u kratke šetnje, prijaće vam i fizički i mentalno.
Rizik od dijabetesa
Lekari smatraju da sedenje može da promeni način na koji telo reaguje na hormon koji pomaže varenje i sagorevanje šećera i ugljenih hidrata i pretvara ih u energiju, insulin. Ukoliko se ova energija ne potroši kretanjem ili drugim aktivnostima, dolazi do prekomernog skladištenja. Poremećaji koji nastaju usled spleta neadekvatnih životnih navika dovode do insulinske rezistencije, poremećaja rada pankreasa, pa i dijabetesa.
Proširene vene
Problem neaktivne cirkulacije veoma pogađa krvne sudove. Slivanje krvi u noge stvara pritisak u venama i kapilarima. Proširene (varikozne) vene se ispupčavaju i stvaraju osećaj težine u nogama, a prošireni kapilari formiraju modro-crvene mreže. Ove vrste poremećaja krvinh sudova obično ne bole, ali ostavljaju ne baš lep vizuelni efekat. Brzim kretanjem ćete svakako povoljno uticati na održavanje cirkulacije i ublažiti tegobe.
Tromboza dubokih vena
Krvni ugrušci koji mogu nastati u dubokim venama nogu usled slabog kretanja i pomeranja, mogu dovesti do stanja opasnih po život. Ukoliko se ugrušak oslobodi i, recimo, zaustavi u plućima, može izazvati tromboemboliju. Kako neki ljudi nemaju simptome i bolove kod tromboze, potrebno je preventivno delovati i kretati se kad god je moguće.
Osteoporoza
Kosti gube svoju gustinu i tvrdoću tokom života, usled čega postaju sunđeraste i lomljive. Gustina koštane mase zavisi od mnogo faktora, kao što su pol, starost, životne navike itd. Osteoporoza vremenom može da dovede do nemogućnosti da obavljate svakodnevne aktivnosti. Nije potrebno da se izlažete iscrpljujućim vežbama i drugim aktivnostima, umerena i redovna aktivnost će biti dovoljna.
Prekomerna telesna masa i gojaznost
Iako se često pomisli na isto, ova dva pojma nemaju isto značenje. Prekomerna telesna težina predstavlja preveliku masa u odnosu na određenu telesnu visinu u odnosu na standarde, a gojaznost predstavlja prekomerno nagomilavanje masnog tkiva u organizmu. Stoga, naredni put kada odlučite da satima sedite ispred TV-a ili pretražujete internet, treba malo razmisliti da li je to pametno.
Posebno treba da budemo oprezni kada su u pitanju deca, jer ukoliko je neko gojazan u detinjstvu, najverovatnije će ta sklonost ostati i u odraslom dobu. Po medicinskim standardima, za dijagnostikovanje gojaznosti koristi se indeks telesne mase.
Povećan rizik od raka
Sedeći način života utiče i na pojavu najtežih bolesti. Nemački istraživači su otkrili da ovaj način povećava rizik od nastanka raka debelog creva, sluzokože materice, pluća ili dojke u starijim godinama.
Ostale negativne strane dugog sedenja
Ovde ćemo navesti još neke od poremećaja koji nastaju, a koji nisu prethodno nabrojani: poremećaj metaboličkih i hormonalnih procesa, neurološki poremećaji, visok krvni pritisak (hipertenzija), visok holesterol, kardiovaskularne bolesti, upalni procesi, moždani udar i mnoge druge.
Poražavajuća je činjenica koju potvrđuje lekarska praksa da čak 90% ljudi vodi sedelački način života i ne bavi se nikakvom fizičkom aktivnošću. Ukoliko vremenom dođete u situaciju da vam je potreban lekar, on bi vam mogao pomoći kada je u pitanju saniranje ozbiljnijeg bola i dati vam lekove protiv upalnih procesa. Ali ono što želite da se zapitate je kako da izbegnete veće probleme. Uvek je najbolje delovati preventivno i sprečiti neželjene situacije. Samo 30 minuta šetnje, laganih vežbi istezanja, uvođenje uravnotežene ishrane, kao i unošenje dovoljno tečnosti mogu da dovedu do boljeg zdravlja. Učinite to za sebe!
