Štitna žlezda
Štitna žlezda je organ smešten na prednjoj strani vrata u obliku leptira. Iako se o tome ne govori mnogo, upravo je štitna žlezda odgovorna za pravilan rad mnogih organa, ali i sam imunitet pacijenta.
Štitnu žlezdu, osim ako nije uvećana nećete primetiti.
Ima ulogu da luči nekoliko hormona koji se nazivaju tiroidni hormoni, jer se i štitna žezda stručno zove tiroidna žlezda.
Štitna žlezda je organ smešten na prednjoj strani vrata u obliku leptira.
Iako se o tome ne govori mnogo, upravo je štitna žlezda odgovorna za pravilan rad mnogih organa, ali i sam imunitet pacijenta.
Štitnu žlezdu, osim ako nije uvećana nećete primetiti.
Ima ulogu da luči nekoliko hormona koji se nazivaju tiroidni hormoni, jer se i štitna žezda stručno zove tiroidna žlezda.
Tiroidni hormoni imaju važnu ulogu u ljudskom orgamizmu.
Oni regulišu metabolizam, rast i razvoj kao i telesnu temperaturu.
Ukoliko štitna žlezda ne funkcioniše kako treba ceo metabolizam će se poremetiti. Najčešći poremećaji u radu štitne žlezde su proizvodnja previše hormona poznata pod nazivom hipertiroidizam i proizvodnja manje hormona, odnosno hipotiroidizam.
Oba stanja su veoma ozbiljna i zahtevaju hitno reagovanje i odlazak kod endokrinologa.
Endokrinologje specijalista iz oblasti endokrinologije, odnosno lekar koji se bavi izučavanjem, dijagnozom i lečenjem bolesti i poremećaja štitne žlezde.
Štitna žlezda gde se nalazi?
Ona leži na prednjoj strani dušnika i sačinjena je od dva režnja koja leže uz i oko dušnika i mosta koji ih spaja, a naziva se istmus.
Tkivo štitne žlezde sastoji se od mnogo malih lobula koji su zatvorenim vezivnim tkivima.
U središtu lobula nalaze se sitne kapljične folikule u kojima se čuvaju hormoni štitne žlezde. Štitna žlezda teška je od 20 do 60 grama i ima sposobnost kretanja kada gutamo.
Ovu sposobnost omogućuje joj labavo vezivno tkivo između spoljne i unutrašnje kapsule. Kod osoba kod kojih je uvećana štitna žlezda ona je veoma uočljiva i primetna na samom vratu gde se tačno ističe njen oblik leptira.
Takve osobe mogu iskusiti i velike podočnjake i teže gutanje.
To su neki od najprimetnijih znakova uvećane štitne žlezde.
Koja je uloga štitne žlezde?
Kao što smo već napomenuli, štitna žlezda ima veoma važnu ulogu u samom metabolizmu, rastu i razvoju, ali i mnogim drugim funkcijama organizma i ljudskog tela uopšte.
Šta je metabolizam?
Metabolizam jeste sposobnost tela da dobijenu hranu pretvara u energiju i zbog toga je veoma važno da ova žlezda funkcioniše kako treba. Dobijena energija potrebna je skoro svim organima u ljudskom organizmu.
Štitna žlezda proizvodi tri važna hormona:
- Triiodothyronine poznat kao T3
- Tetraiodothyronine – Tiroxin ili T4
- Calcitonin
T3 hormon sadrži tri atoma jodida, dok T4 sadrži četiri njihova funkcija jeste da prenesu informaciju ćelijama u telu koliko energije mogu da potroše.
Jod je gradivni element oba hormona i njega je potrebno unositi u organizam putem ishrane u dovoljnim količinama kako bi se omogućila proizvodnja hormona u štitnoj žlezdi.
Ukoliko dođe do smanjene ili povećane proizvodnje ovih hormona, čitav organizam je u problemu.
U zavisnosti od pojedinih situacija organizmu može biti potrebno više energije, odnosno veća proizvodnja tiroidnih hormona.
Recimo u periodu trudnoće ili aktivnog rasta našem telu potrebno je više energije, te se proizvodi više hormona. Veoma je važno da štitna žlezda funkcioniše kako treba naročito u periodu odojčeta i ranog razvoja deteta kako bi se mozak razvio kako treba.
Čitav proces i proizvodnju hormona štitne žlezde kontroliše i nadgleda hipofiza.
Hipofiza je smeštena u vašoj lobanji ispod mozga i ima ulogu da kontroliše rad štitne žlezde. Ukoliko dođe do pojačane ili smanjene proizvodnje T3 i T4 hormona, hipofiza će proizvesti TSH hormon i poslati ga kroz krvotok do štitne žlezde kako bi regulisao njen rad.
TSH se još i zove stimulator štitne žlezde.
Kada stigne do štitne žlezde on joj prenosi poruku hipofize šta treba da uradi kako bi se vratila u normalu.
TSH je dobar pokazatelj rada štitne žlezde.
Kalcitonin je treći hormon koji se proizvodi u štitnoj žlezdi i on ima ulogu u metabolizmu kalcijuma i kostiju.
Štitna žlezda simptomi
Poremećaj u radu štitne žlezde ogleda se u smanjenju ili povećanju proizvodnje tiroidnih hormona. Povećan broj hormona dovodi do razvoja hipertiroidizma odnosno većeg trošenja energije čiji su najčešći simptomi:
- ubrzan srčani puls
- umor
- gubitak kilograma
- nervoza
- znojenje
Nasuprot tome, ukoliko dođe do smanjene proizvodnje hormona tiroidne žlezde može doći do hipotireoidizma ili smanjene potrošnje energije što dovodi do pojave sledećih simptoma:
- umor
- usporen puls
- višak kilograma
- izuzetna osetljivost na hladne temperature
Oba stanja mogu biti genetska, ali i nastati zbog niza drugih poremećaja.
Veoma je važno na vreme otkriti ove poremećaje kako bi se adekvatnom terapijom što pre uspostavio red odnosno kontrola u proizvodnji tiroidnih hormona.
Poliklinika Dr. Rončević nudi pregled endokrinologa po akcijeskoj ceni od samo 4000 dinara.
Bolesti štitne žlezde
Pored gore pomenutih poremećaja u radu štitne žlezde, najčešće se ističu i sledeće bolesti štitne žlezde:
- Tiroiditis
- Goiter
- Gravesova bolest
- Ciste i čvorovi na štitnoj žlezdi
- oluja štitne žlezde
- rak štitne žlezde
Tiroiditis je upala štitne žlezde koja može biti bolna ili bez ikakvih simptoma. Najčešće je uzrokovan virusnom infekcijom ili autoimunim poremećajem – Hašimoto. Ukoliko se ne dovede pod kontrolu može dovesti do pojave hipo ili hipertireoze.
Goiter je opšti naziv za gušavost, odnosno oticanje ili uvećanje štitne žlezde.
Može biti znak za nedostatak joda u organizmu ili posledica Hašimoto tiroiditisa.
Gravesova bolest je autoimuni poremećaj koji dovodi do pojave hipertiroidizma.
Ciste ili čvorovi na štitnoj žlezdi su uobičajeni i u većini slučajeva ne izazivaju veće probleme. Mali procenat ovih čvorova se pokazao kancerogenim. Ipak, može dovesti do prestimulisanja, odnosno hipertireoidizma.
Takozvana oluja štitne žlezde jeste redak poremećaj gde se luči prekomeran broj tiroidnih hormona što dovodi do hipertiroidizma koji uzrokuje veliki problem sa zdravljem i stradanje nekoliko vitalnih organa.
Rak štitne žlezde je nažalost sve učestalija pojava naročito kod osoba starijih od 40 godina.
No, uz rano otkrivanje i adekvatno lečenje koje podrazumeva hirurško uklanjanje, hemoterapije, zračenje i hormonske tretmane može se izlečiti.
Štitna žlezda je jedan od najvažnijih organa od kog zavisi funkcionisanje i rad mnogih drugih sistema i organa.
Veoma je važno da na vreme prepoznate simptome poremećaja u radu štitne žlezde i obratite se endokrinologu.
Sve ove bolesti i poremećaje moguće je lečiti uz adekvatnu dijagnozu i terapiju.
Preventivni kontrolni pregledi endokrinologa su veoma važni, naročito kada pređete 40. godinu života. Tada je rizik mnogo veći i kontrolne preglede sa ultrazvukom štitne žlezde trebalo bi da radite jednom godišnje.
Za više informacija obratite se ljubaznim lekarima poliklinike Dr. Rončević koji će vam zakazati pregled endokrinologa po akcijskoj ceni i uputiti na dalje analize ukoliko su potrebne.
Pregled zakažite pozivom na broj telefona: +381 63 384 940
