Sa oralne i vestibulame strane zuba gingiva se u koronarnom smeru završava ivicom desni (margo gingivae).

Aplikalno se slobodna gingiva pruža do nivoa gingivalnog sulkusa, gde se bez vidljivog prelaza nastavlja u fiksiranu gingivu.

Na aproksimalnim površinama zuba, slobodna gingiva prelazi u intrdentalnu gingivu (interdental- nu papilu) i zajedno sa njom u vidu kragne obuhvata vrat zuba.

Na slobodnoj gingivi se razlikuje površina pre­ma usnoj duplji koja se označava kao spoljna ili oralna površina gingive. Epitel koji prekriva ovaj deo gingive zove se oralni epitel slobodne gingive.

Površine slobodne gingive okrenuta prema zu­bu zove se unutrašnja površina slobodne gingive. Ona je pokrivena sulkusnim epitelom.

Oralni epitel slobodne gingive i sulkusni epitel spajaju se na ivicama gingive. Između unutrašnje površine slobodne gingive i zuba nalazi se plitak kapilarni prostor koji se označava kao gingivalni sulkus. Gingivalni sulkus počinje od ivice slobodne gingive i ide u apikalnom smeru do koronarnog kra­ja pripojenog epitela.

Na gingivalnom sulkusu se razlikuju: unutra­šnji ili tvrdi zid, zatim spoljašnji – meki zid, dno sulkusa, kao i ulazni otvor.

SI. 103 Gingivalni sulkis: 1. gingivalni sulkus, 2. ivica gingive, 3. pripojni epitel, 4. sulkusni epitel, 5. oralni epi­tel gingive

Tvrdi zid gingivalnog sulkusa čini gleđ zuba, dok spoljni zid gingivalnog sulkusa čini unutrašnja površina slobodne gingive, koja je pokrivena sulku­snim epitelom. Gingivalni sulkus je prema usnoj duplji otvoren. Dno gingivalnog sulkusa čini koro­narni kraj pripojenog epitela.

Može se smatrati da gingivalni sulkus počinje os ivice slobodne gingive i ide u apikalnom smeru do koronarnog kraja pripojnog epitela. Širina slo­bodne gingive identična je sa dubinom gingivalnog sulkusa. Tako je i gingivalni sulkus u prošeku du­bok 1 do 2 mm. Ova dubina je varijabilna, zavisno od toga da li su merenja vršena u predelu sekutića, premolara odnosno molara. Merenje dubine gingi­valnog sulkusa vrši se stomatološkom odnosno pa- rodontalnom sondom.

Iz tkiva slobodne gingive u gingivalni sulkus luči se tečnost koja se označava kao „gingivalna tečnost”, „sulkusna tečnost” ili pak „gingivalni fluid”. Smatra se da se ova tečnost luči samo ako je gingiva inflamirana. Neki autori čak predlažu da se merenjem količine izlučene gingivalne tečnosti može suditi o intenzitetu zapaljenja.

Uloga gingivalne tečnosti nije potpuno razja­šnjena. Lučenje ove tečnosti može predstavljati i odbrambeni mehanizam: ona ispira gingivalni sul­kus, odstranjuje mikroorganizme i strane materije. Na taj način se mehanički čisti sulkus. Pošto gingi­valna tečnost sadrži arititela, neke aminokiseline i
proteine, to je moguće da ima izvesnu humoralnu odbrambenu funkciju. Veruje se da gingivalna teč- nost, zahvaljujući tome što sadrži neke lepljive pro­teine, može u izvesnoj meri da pomogne adheziju sulkusnog epitela za površinu zuba.

Gingivalna tečnost ima i neželjena dejstva. Ta­ko ona može da služi i kao podloga razmnožavanje mikroorganizama u sulkusu. Kalcijumove soli gin-‘ givalnog sulkusa dovode do kalcifikacije mekih zubnih naslaga i stvaranje zubnog kamenca.