Adaptacija bebe
Šta se sve događa u bebinom organizmu posle rođenja?
Adaptacija (prilagođavanje) na vanmaterični život je proces kroz koji mora da prođe svako ljudsko biće.
Život posle rođenja zavisi od pravilnog sleda uspostavljanja određenih funkcija koje do tada nisu postojale (disanje, regulacija temperature, varenje), kao i onih koje su postojale ali se moraju temeljno prilagoditi novim okolnostima (krvotok, izlučivanje).
Naravno, za to je potrebno određeno vreme. Tačnije, za disanje: nekoliko minuta, za krvotok: oko 24 časa, za izlučivanje bilirubina (žuta boja koja uzrokuje novorođenačku žuticu): nekoliko dana, za funkciju bubrega: nekoliko nedelja, a za pojedine metaboličke i imunološke funkcije: nekoliko meseci.
Disanje
Da bi pluća prodisala, u kratkom vremenu moraju da se dogode određene promene: da bude odstranjena tečnost koja do časa rođenja ispunjava disajne puteve, da se plućni mehurići trajno ispune vazduhom (koji delom treba da ostane u njima i nakon maksimalnog izdisaja), da se protok krvi kroz pluća poveća šest do deset puta, a da disajni centri u mozgu preuzmu svoju funkciju „od prvog do poslednjeg daha života“.
Bebe rođene na vreme, koje imaju zrela pluća i nisu pretrpele nikakav stres koji bi loše uticao na disajni centar u mozgu, dišu bez napora. Kod prevremeno rođene dece plućna funkcija se teže uspostavlja, zbog čega im je, ponekad, neophodna stručna pomoć u jedinici intenzivne nege.
Za one koji žele da znaju više
Pojedine bebe, zbog usporene eliminacije plućne tečnosti, nekoliko dana dišu ubrzano i zahtevaju primenu kiseonika, ali ova pojava je, najčešće, bezazlena i prolazi bez posledica. Nešto je komplikovaniji slučaj ako dete prodiše pre vremena i udahne sadržaj porođajnog kanala, naročito plodovu vodu u koju je prethodno ispustilo stolicu. Ta situacija otežava uspostavljanje normalnog disanja i predstavlja rizik za infekciju. Ove bebe zahtevaju pojačan nadzor u prvim danima nakon rođenja.
Krvotok
Svaim udisajima i prekidom pupčanih krvnih sudova, krvotok se iz temelja menja. što rezultira prekidanjem protoka krvi kroz takozvane fetalne komunikacije kojima je krv zaobilazila pluća i uspostavljanjem normalnog krvotoka.
Za one koji žele da znaju više
U nekim patološkim stanjima mogu da se vrate odnosi koji su postojali u fetalno doba i da se ponovo uspostavi protok kroz fetalne komunikacije, što pravi određene probleme. Prilagođavanje krvotoka može da bude poremećeno i kod urođenih srčanih mana koje zahtevaju operativni tretman, ponekad i u najranijem uzrastu. Međutim, danas se veliki broj tih poremećaja veoma uspešno rešava – pomoću katetera, bez otvorene operacije na srcu.
Bubrezi
Dete se rađa sa nedovoljno zrelom bubrežnom funkcijom, koja zadovoljava potrebe u bazalnim uslovima (kada je mala potrošnja energije) ali nije dovoljna da savlada eventualna opterećenja kao što su smanjen ili povećan unos tečnosti ili neodgovarajuća ishrana.
Najbolji način da se izbegnu problemi vezani za nezrelost bubrega je da se dete do navršenih šest meseci života hrani isključivo majčinim mlekom, jer jedino takva ishrana omogućuje nesmetano dozrevanje organa za varenje i izlučivanje -koje traje i nekoliko meseci nakon rođenja.
Organi za varenje
Za prilagođavanje složenih mehaničkih funkcija koje obavlja sistem organa za varenje, obično je potrebno sedam dana od rođenja. Nakon tog perioda, zdrava, terminska beba bi trebalo da sisa bez problema i da polako dobija u telesnoj masi. Digestivni sistem donesenog novorođenčeta je u potpunosti sposoban da svari majčino mleko. Svaka druga vrsta hrane za njega predstavlja opterećenje i izvor mogućih komplikacija.
Novorođenačka žutica
Nezrelost jetre je uzrok pojave žutice kod skoro trećine na vreme rođenih i kod oko polovine prevremeno rođenih beba.
Imunitet
Dete se rađa sa pasivno prenetim antitelima majke, koja ga štite od jednog binfekcija, ali svega dva do tri meseca, a zatim iščezavaju. Za formiranje dovoljne količine sopstvenih antitela je potrebno najmanje šest meseci, a praznina u periodu od trećeg do šestog meseca se popunjava antitelima koje sadrži (neprokuvano) majčino mleko. S obzirom na to da sadrži i druge elemente odbrane koji kod bebe još nisu sazreli, ono predstavlja najbolju zaštitu od infekcija. Uprkos svemu, kod novorođenog deteta je sklonost ka infekcijama svih vrsta višestruko veća nego kod odrasle osobe. Naročito je rizičan period dok ne zaraste pupčana rana, jer ona predstavlja najopasnije ulazno mesto za mikrobe – kroz nju dospevaju pravo u krvotok i njime se rasejavaju po čitavom organizmu.
Nervni sistem i čula
Nervni sistem se najsporije prilagođava, tako da beba, u neurološkom smislu, ostaje novorođenče čitava dva meseca. Tada se gube pojedini primitivni refleksi i započinje proces uspravljanja, koji se završava samostalnim prohodavanjem. Inače, nervni sistem se razvija i nakon završetka detinjstva, kada su svi ostali sistemi već odavno u potpunosti razvijeni.
Kako da pomognem bebi da što bezbolnije prebrodi probleme prilagodavanja?
Pošto je promena koju donosi rođenje za bebu ogromna, priroda se postarala da je ublaži – pružajući detetu kroz majčino mleko sve što mu nedostaje. Zato je od izuzetnog značaja da svoju novorođenu bebu što ranije stavite na grudi, da od rođenja sisa kad god poželi (danju i noću) i da je u prvih šest meseci života hranite isključivo svojim mlekom, pri čemu treba da dodajete samo vitamin D. Dojenje, uz postepeno uvođenje nemlečne hrane, treba da nastavite bar do godinu dana. Ono je, uz normalnu trudnoću i porođaj, najvažniji uslov za dobni prilagođenost uslovima sredine u kojoj dete živi.
