Šta može da izazove moždano krvarenje kod novorođenčeta?
Moždane komore su šupljine u mozgu, povezane međusobno, sa kičmenim kanalom. kao i sa prostorom na površini mozga. Čitav taj povezani prostor je ispunjen moždanom tečnošću, čiji je osnovni zadatak da, poput amortizera, štiti mozak i kičmenu moždinu od mehaničkih povreda.
Zidovi moždanih komora obloženi su spletom krvnih sudova koji ishranjuju delove mozga vrlo aktivne pre rođenja u stvaranju novih moždanih ćelija. Jedan deo ovih krvnih sudova iščezava oko termina porođaja, dok se ostali zadržavaju tokom čitavog života. Pomenuti krvni sudovi su izuzetno nežne građe i osetljivi su kako na nedostatak kiseonika, tako i na promenu krvnog pritiska, ali i na mehaničku traumu, koji dovode do njihovog prskanja i izliva manje ili veće količine krvi u okolni prostor.
Koliko je opasno moždano krvarenje?
Ukoliko krv nije prodrla i komore, već se zadržala u njihovom zidu, govorimo o prvom stepenu krvarenja po Papileu. On se obično javlja kod dece rođene pre ili blizu termina. Sto je novorođenče nezrelije, krvarenje prvog stepena može imati ozbiljnijije posledice. Kako su pomenuti krvni sudovi kod terminskog deteta slabo razvijeni, i krvarenje iz njih nije veliko, pa u tom slučaju prolazi bez pos-ledica u 100% slučajeva.
Prodor krvi u moždane komore označava drugi ili treći stepen krvarenja, zavisno od njegovog obima. Dok drugi stepen u terminske dece u 90% slučajeva prolazi bez posledica, treći je ozbiljniji, ali i on može dobro da se završi. Četvrti stepen označava najmasivnije krvarenje kod koga krv probija iz komore u moždano tkivo i uvek ga oštećuje. Srećom, treći i četvrti stepen su izuzetno retki u dece rođene na vreme.
Kako se otkriva moždano krvarenje?
Dijagnoza moždanog krvarenja se postavlja ultrazvučnim pregledom mozga, koji je odlična metoda i za praćenje oporavka, ali ne i za prognozu. U tu svrhu se mora dopuniti još nekim ispitivanjima, kao što su: Doppler krvnih sudova mozga, magnetna rezonanca, elektroeneefalografija itd. Jedna vrsta moždanog krvarenja (subarahnoidalno krvarenje) potvrđuje se nalaskom krvi u moždanoj tečnosti dobijenoj lumbalnom punkcijom (ubodom igle u kičmeni kanal u donjem delu leđa.
Posledice moždanog krvarenja?
Uprkos pokušaju da se moždano krvarenje ublaži primenom nekih lekova o udaljenom efektu još ne postoje značajnija iskustva, ozbiljnija oštećenja moždanog tkiva, bar za sada, ne mogu da nadoknade nove ćelije. Kod veoma nezrele dece mozak još zadržava izvesnu mogućnost nadoknade oštećenog tkiva, ali kod terminske novorođenčadi, kao i u bilo kom starijem uzrastu, uništene moždane ćelije organizam nije u stanju da nadoknadi. Ipak, sve oči naučnika su uprte u matične ćelije, od čije transplantacije se očekuju izvesni povoljni rezultati. Najvažnije je kliničko praćenje razvoja deteta i blagovremeno upućivanje rizične dece na iizikalnu terapiju, koja može mnogo da pomogne.
