Porodjajne traume
U najvećem broju slučajeva porođaj se završava bez neželjenih posledica po majku i dete. Međutim, kod jednog broja dece nastaju mehaničke povrede različitog stepena, od sasvim bezazlenih do vrlo ozbiljnih.
One su, po pravilu, posledica otežanog porođaja, a poseban rizik postoji kod krupnih beba, nedonoščadi i dece rođene u karličnom položaju, ili pomoću vakuum ekstrak-tora i akušerskih klešta. Dalji predisponirajući faktori su: nesrazmera između širine majčine karlice i obima bebine glave, nepovoljan položaj ruke, nepravilni trudovi i produženi porođaj. Praktično, nema dela tela koji u toku porođaja ne može zadobiti povredu, ali će na ovom mestu biti opisane samo najčešće i najznačajnije traume.
Porođajni naduv
To je tako česta pojava da je gotovo i ne treba smatrati patološkom. Radi se o testastom otoku mekih tkiva poglavine u predelu prednjačećeg dela, koji nije ograničen koštanim šavovima lobanje, već ih prelazi. Lečenje nije potrebno, jer nestaje za nekoliko dana.
Kefalhematom
Kefalhematom je nakupina krvi između pokosnice (spoljašnji omotač kosti) i kosti lobanje. Izgleda kao elastičan otok na glavi, promera nekoliko centimetara, koji je, za razliku od naduva, ograničen rubom odgovarajuće kosti. Nastaje u porođaju pritiskom glave deteta na karlične kosti majke, obično nije primetan na rođenju, već tek nakon nekoliko sati, a može se narednih dana i povećati. Koža iznad njega ima normalnu boju, retko su prisutna tačkasta krvarenja. Može biti uzrok novorođenačke žutice. Prognoza kefalhematoma je dobra. Njegovo povlačenje traje nekoliko nedelja bez ikakve terapije.Veći kefalhematomi mogu da otvrdnu usled taloženja kalcijuma, ali se tvrdina gubi najdalje do godinu i po dana.
Traumatski tortikolis
Radi se o krvnom podlivu u jednom vratnom mišiću.
Povreda facijalnog nerva
Povreda facijalnog nerva se manifestuje zaostajanjem jednog ugla usana pri plaču, nemogućnošću nabiranja čela i jakog zatvaranja oka sa iste strane. Uz redovnu fizikalnu terapiju, a kod lakših slučajeva i spontano, oporavak je potpun.
Treba naglasiti da paralize perifernih živaca ne moraju biti posledica grubih manipulacija u toku porođaja, već mogu nastati i ranije tokom trudnoće, ali se tada teže leže, jer su duže trajale.
Prelom ključne kosti
Nastaje kada se u toku porođaja zaglave bebina ramena. Pri povlačenju ruke sa povređene strane novorođenče bolno plače, a ubrzo se primećuje otok nad mestom preloma koji „pucketa“ na dodir. Dete naginje glavu ka suprotnom ramenu. Tokom zarastanja se na mestu preloma formira privremena tvrdina – kalus, koji se vremenom gubi. Prognoza je dobra, a terapija nije potrebna. U prvih 15 dana beba treba da leži polubočno na suprotnoj strani od strane preloma.
Prelomi dugih kostiju
Obično se radi o prelomima nadlaktice ili natkolenice, mada su oni danas veoma retki. Prognoza je dobra uz odgovarajuću mobilizaciju ekstremiteta.
Povreda brahijalnog pleksusa
Slabost ruke usled ¡stezanja nervnih spletova koji izlaze iz vratnog dela kičmene moždine sa leve i desne strane. Kod „gornje“ paralize ruka visi mlitavo uz telo, opružena je u laktu i unutra rotirana, dok su pokreti šake i prstiju očuvani. U slučaju „donje“ paralize nepokretni su šaka i prsti. Ruka se u odgovarajućem položaju imobiliše čim se postavi dijagnoza, a fizikalnu terapiju treba započeti već u drugoj nedelji života. Regeneracija živaca i uspostavljanje funkcije mogu trajati mesecima, po pravilu su potpuni, mada ponekad trajno ostaje izvestan stepen slabosti. U slučaju da fizikalna terapija ne daje zadovoljavajuće rezultate, pribegava se hirurškom lečenju.
