Uzimanje urina kod bebe
Spoljni polni organi deteta se dobro operu toplom vodom i bebi šamponom, a potom dobro isperu. Obrišu se čistom, ispeglanom pelenom ili peškirom, i čeka se da dete mokri.
Tada se brzo pod mlaz mokraće (ne onaj prvi, već srednji) podmetne sterilna čaša, pazeći pritom da se ne dodirne njena unutrašnjost, kao ni donja strana poklopca.
Za urinokulturu je dovoljan samo jedan mililitar urina, dok bi za rutinski pregled trebalo da čašica bude puna bar do pola.
Urin može da bude sakupljen i putem urinarne kese, koja se lepi na prethodno dobro opranu kožu oko spoljašnjeg otvora uretre. Ako se beba ukaki ili ne mokri u toku jednog sata, ceo postupak pranja i lepljenja nove kese se ponavlja.
Rezultat urinokulture za koju je urin sakupljan u sterilnu kesicu se može smatrati validnim samo ako je negativan, dok je pozitivan – u 70 odsto slučajeva posledica kontaminacije, pa se ovaj način uzimanja urina za urinokulturu ne preporučuje. Da bi beba što pre mokrila, treba je intenzivno pojiti.
Uzimanje urina za urinokulturu direktno na sterilnu podlogu se radi samo izuzetno, ako nije moguće u roku od 30-60 minuta dostaviti uzorak laboratoriji za pregled.
Naravno, dečacima je daleko lakše uhvatiti srednji mlaz urina nego devojčicama, ali se treba naoružati strpljenjem. Naime, od neprocenjive je važnosti da se uradi urinokultura pre započinjanja terapije, na čije sprovođenje ne bi trebalo dugo da se čeka.
Normalan nalaz urinokulture uzete na ovaj način je: manje od 10.000 jedinica bakterija na jedan mililitar urina Nalaz između 10.000 i 100.000 klica/ml znači da mokraća nije pravilno uzeta, pa je došlo do kontaminacije uzorka i uzimanje treba ponoviti.
Nalaz više od 100 00 klica na jedan mililitar urina ounačava urinarnu infekciju.
