Sluh kod bebe

U mojoj porodici postoji urođena gluvoća. Da li je i kada potrebno da svojoj bebi ispitam sluh?

S obzirom na pozitivnu porodičnu anamnezu, vaša beba spada u rizičnu grupu i treba da joj se ispita sluh što pre, to bolje.

Štaviše, bebin sluh je moguće ispitati i pre rođenja puštanjem određenih zvukova uz pomoć uređaja koji se prisloni na mamin trbuh, a onda se posebnom tehnikom registruje aktivnost centra za sluh u bebinom mozgu.

Iako je našim stručno-metodološkim uputstvom predviđen skrining sluha kod sve novorođene dece, mali broj porodilišta poseduje potrebnu opremu, pa preostaje da se rizična novorođenčad upućuje na ispitivanje sluha u centre koji to rade.

Koje bebe spadaju u „rizične“ za oštećen sluh?

Faktori rizika za rano oštećenje sluha:

• telesna masa na rodjenju manja od 2500 g
• asfiksija pre, u toku ili posle rođenja
• konvulzije u novorođenačkom uzrastu
• moždano krvarenje
• infekcija centralnog nervnog sistema
• izloženost lekovima koji mogu da oštete sluh (pre i posle rođenja)
• neke infekcije u trudnoći (rubeola)
• vidljive anomalije ušiju cerebralna paraliza, mentalna retardacija, autizam nasledna gluvoća u porodici

Čini mi se da moja beba ne reaguje na zvuke. Kako to da proverim?

Beba čuje zvuke i pre rođenja i na neke od njih se „navikne“, pa nakon rođenja ne obraća posebnu pažnju kada ih čuje. Obično, odmah po rođenju reaguje na iznenadne, nepoznate zvuke trzajem, sa tri meseca treptajem, a sa četiri već okreće glavu ka izvoru zvuka.

Orijentaciono ispitivanje sluha sprovodi se puštanjem zvuka iza bebinog uva, tako da ne može da vidi njegov izvor, jer bi nedostatak sluha mogla da kompenzuje čulom vida. Obično se koristi pljesak dlanom o dlan, ali to nije najbolja metoda, jer proizvodi vazdušnu struju na koju beba može da ispolji reakciju i kada ne čuje zvuk.

Ovakav pregled je nepouzdan i ako beba ne reaguje, treba ga ponoviti više puta. Ako ste to već uradili i čini vam se da beba ipak ne čuje, obratite se svom pedijatru koji će vas uputiti na ispitivanje sluha u centar u kome se to radi. Danas postoje objektivne metode kojima se može utvrditi ne samo oštećenje sluha već i mesto oštećenja od spoljašnjeg slušnog kanala do centra za sluh u mozgu. Na osnovu te analize se preduzima i terapija.

Postoji li način da se izleči urođena gluvoća?

Danas se problem urođene gluvoće uspešno prevazilazi ugradnjom tzv. implanta, malog uređaja koji omogućuje da dete čuje. Međutim, ova intervencija je samo poslednja u nizu procedura koje treba obaviti da bi se lečenje završilo uspešno. Ponekad sve predugo traje, pa postoji opasnost da se zakasni sa ugradnjom implanta, što umanjuje konačni uspeh intervencije. Zato je važno da se sa ispitivanjem započne što pre – najbolje još pre rođenja ili, bar, odmah po izlasku iz porodilšta.

Kakve posledice može imati dete kod koga ne uspe ugradnja implanta?

Sve zavisi od vrste i stepena oštećenja sluha. U svakom slučaju, većini dece pomaže nošenje slušnog aparata na koji treba da se navikavaju što pre, jer oštećenje sluha povlači za sobom nemogućnost pravilnog govora. U svakom slučaju, potreban je timski rad u kome učestvuju: otorinolaringolog, pedijatar, defektolog, logoped, psiholog i drugi stručnjaci.