Hronične bolesti i trudnoća

Ako imate neku hroničnu bolest (dijabetes, astmu, srčano oboljenje, epilepsiju, oboljenje bubrega, visok krvni pririsak), a odlučili ste da zatrudnite, nije dovoljno da samo prestanete da koristite kontracepciju. Vaše pripreme za začeće, kao i održavanje trudnoće, verovatno će biti malo složenije.

Premda je tačno da postoje rizici za trudnoću (i bebu) ukoliko se hronična bolest majke ne kontroliše redovno, ti rizici mogu se svesti na najmanju meru ili čak potpuno otkloniti ako se bolest stavi pod kontrolu, najbolje pre nego što dodje do oplodnje.

Uz pravilnu negu i mere predostrožnosti, većina hroničnih bolesti nimalo ne ometa začeće i zdravu trudnoću.

Vaš prvi korak na putu ka trudnoći treba da bude odlazak kod lekara specijaliste (ili interniste, ako je vaša bolest u njegovom domenu). On će proceniti vaše stanje i utvrdiće da li ste spremni za trudnoću ili morate nešto da menjate u postojećoj terapiji i načinu života. Možda ćete morati malo da promenite ishranu, izgubite ili dobijete neki kilogram ili pak odaberete lakše fitnes vežbe.

Moguće je takođe da vam neki lekovi neće više biti potrebni ili ćete preći na one koji nisu štetni za plod i trudnoću. Možda ćete morati da se obratite specijalisti za visokorizičnu trudnoću, a možda će vam ginekolog akušer, u saradnji s lekarom specijalistom, pružiti svu potrebnu zaštitu.

Isključite iz ishrane namirnice koje sadrže fenilalanin tri meseca pre začeća i držite se toga i za vreme trudnoće. Budući da depresija može da utiče na začeće, treba takođe da se podvrgnete lečenju pre nego što počnete sa planiranjem trudnoće.

Provera vašeg zdravlja pre trudnoće obuhvatiće test Papanikolau i sve standardne analize koje se rade u okviru redovnog godišnjeg pregleda. Osim testa Papanikolau, lekar će obaviti pregled karlice, dojki i abdomena, zatražiće da date urin na analizu i proveriće da li postoje ginekološke smetnje koje mogu da utiču na plodnost ili trudnoću, uključujući:

• sindrom policističnih jajnika (PCOS), ako patite od neredovne menstruacije, maljavosti, akni ili gojaznosti
• polipe, miome, ciste ili benigne tumore na materici
• endometriozu
• zapaljenje male karlice
• neredovne menstruacije
• ponovljene infekcije urinarnog trakta
• polno prenosive bolesti (ako niste već testirani); sve trudnice rutinski se testiraju na ove bolesti, u koje spadaju hlamidija, sifilis, gonoreja i HIV; još je bolje ako uradite ove testove pre trudnoće (i, ako je potrebno, dobijete odgovarajuću terapiju)  

Vreme je da proverite da li imate neko ginekološko oboljenje kako biste ga na vreme izlečili, jer neka od njih mogu da onemoguće začeće, a druga da iskomplikuju trudnoću. Iskoristite priliku da pitate lekara sve što želite da znate – od toga kad treba da prekinete s korišćenjem kontracepcije (on će vam reći koliko morate da sačekate, ako je to uopšte potrebno, pre nego što počnete da pravite bebu) do toga kako da izračunate plodne dane. 

Imate razloga da se smešite – spremate se da dobijete bebu. Ali pre nego što vam pozitivan test na trudnoću izmami osmeh, idite kod zubara i proverite stanje zuba i desni. Možda vam to zvuči besmisleno i nevažno (uostalom, kakve veze imaju zubi s pravljenjem bebe. ALi, i te kako imaju, jer tokom trudnoće može da dodje do propadanja kvaliteta zuba.