Ova tehnika potpomognutog oplođenja sastoji se u tome da se jajna ćelija ili jajne ćelije (bilo sveže, bilo zamrznute, mada se sveže koriste mnogo češće i s više uspeha) uzete od donatorke spajaju sa spermatozoidima budućeg tate da bi se dobio embrion. Em­brion (ili embrioni ako se koristi više njih) stavlja se u matericu buduće mame, gde bi trebalo (uz malo sreće) da izraste u zdravu bebu. Danas se u SAD godišnje rađa preko 9.000 beba zahvaljujući donaciji jajnih će­lija; gotovo 50 odsto sveže doniranih i 30 odsto zamrznutih jajnih ćelija doprinose rađanju žive dece.

Ukoliko razmišljate o donaciji jajne će­lije, prvi korak jeste da pronađete donator- ku. Možda ćete želeti da to bude vaša bliska prijateljica ili rođaka (a ako ste s njom u srodstvu, recimo ako vam je to sestra, vaša beba imaće gene slične vašim). Možda ćete se opredeliti za jajnu ćeliju nepoznate do­natorke, posredstvom svog lekara ili agen­cije koja se bavi pronalaženjem odgovara­jućeg darodavca (potencijalne donatorke podvrgavaju se kompletnom zdravstvenom pregledu, proverava se da li imaju neki ge­netski poremećaj, psihološke probleme ili polno prenosive bolesti, ali ako želite, mo­žete da tražite i neke druge genetske oso­bine koje su vama bitne, kao što su visina, boja kose, poseban talenat itd.). Biće vam verovatno potreban i advokat, pošto posto­je izvesna pravna pitanja u vezi s donaci­jom jajne ćelije; neophodno je uzeti u obzir i troškove lekarske nege donatorke, troško­ve za usluge donatorke i agencije, kao i ho­norar pravnog savetnika).