Šta je anoreksija?
Anoreksija predstavlja poremećaj ishrane koji se karakteriše gubitkom 15% telesne težine očekivane za pol i uzrast, strahom od gojenja i emocionalnim poremećajima zbog izgleda tela sa kojim osobe koje pate od anorekcije gotovo nikada nisu zadovoljne.
Treba razlikovati anorekciju koja podrazumeva unošenje malih količine hrane koje nisu dovoljne za funkcionisanje organizma, ili potpuni prekid u unošenju hrane, od bulimije koja podrazumeva prejedanje sa posledičnim povraćanjem iz razloga straha od gojenja.
Anoreksija ne predstavlja samo gubitak telesne težine i psihičke promene, već je to ozbiljna bolest koja može ugroziti život pacijenta zbog ugroženosti rada brojnih organa i organskih sistema (srce, bubrezi, jetra, organi za varenje, neurološki sistem, reproduktivni sistem, koža, hematološki sistem…)
Anoreksija predstavlja kompleksno oboljenje na čiji razvoj mogu uticati brojni faktori poput ženskog pola, porodične istorije poremećaja ishrane, ambiciozne ličnosti koje imaju tendenciju perfekcionizma, osobe sa niskim nivoom samopoštovanja, osobe koje imaju teškoća sa socijalizacijom. U poslednje vreme se sve više spominje i genetska predispozicija, ali ovi navodi nisu još potpuno ispitani.
Statistički podaci pokazuju da se anorekscija češće javlja u razvijenim zemljama u kojima je hrana dostupnija, a ideali tela su okrenuti mršavosti. Gotovo svaka stota osoba uzrasta od 13-18 godina razvija anoreksiju odredjenog stepena. Takodje, odnos osoba ženskog pola prema osobama muškog pola je 10 : 1. Pripadnici bele rase su češće pogodjeni anorekcijom od ostalih.
Kako se manifestuje anoreksija?
- često se počinje samo sa dijetama (izbegava se hrana koja goji)
- gotovo uvek postoji preterano vežbanje radi iscrpljivanja
- kod pacijenata sa anoreksijom postoji jasno izražena mršavost (telesna težina je minimalno 15% ispod predvidjene za pol i uzrast
- osobe nisu zadovoljne izgledom tela ni kada su ekstremno mršave
- koža je suva i ispucala
- kosa opada, a nokti su krtiji i lakše se lome
- pacijenti se žale na česte glavobolje
- česte su vrtoglavice u nesvestice
- često postoji depresija, ili razdražljivost
- osobe su socijalno povučene
- postoji nizak krvni pritisak (hipotenzija)
- jvalja se osećaj lupanja srca (palpitacije)
- često se javlja hronični zatvor
- postoji usporen rad srca (bradikardija)
- kosti su sklonije prelomima
- postoji neredovna menstruacija, sve do potpunog gubitka menstruacije (amenoreja)
- telesna temnperatura je niža od normalne (hipotermija)
- Kako se postavlja dijagnoza anoreksije?
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom. Postoje posebni upitnici koji se popunjavaju kod sumnje na anoreksiju. Na osnovu kliničke slike pacijenta, anoreksija se rangira na laku, umerenu i tešku.
Potrebno je načiniti detaljno laboratorijsko ispitivanje u smislu krvne slike sa leukocitnom formulom (postoji anemija, trombocitopenija, i leukociteopenija), postoji nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija), nizak nivo proteina u krvi (hipoproteinemija i hipoalbuminemija), paramteri funkcije bubrega i jetre mogu biti narušeni (urea i kreatinin povećani kod dehidratacije, jetrine transaminaze mogu biti povećane).
Potrebno ja načiniti pregled srca EKG-om, jer zbog često prisutnog poremećaja nivoa elektrolita u organizmu postoje poremećaji ritma.
Kako se leči anoreksija?
Lečenje anoreksije treba shvatiti veoma ozbiljno, jer je smrtnost oko 3% i pored sve terapije koja se sprovodi se bolničkim uslovima.
Potrebno je ustanoviti zdrave navike ishrane sa pojačanim kalorijskim unosom zajedno za kompleksnom bihejvioralnom terapijom i psihoterapijom. U lečenje moraju da budu uključeni nutricionista, endokrinolog i psihijatar.
