Šta je diabetes insipidus?
Hipofiza je žlezda koja se nalazi na bazi mozga i može se podeliti na dva režnja. Prednji režanj se naziva adenohipofiza i on luči adrenokortikotropni hormon, folikostimulirajući i luteinizirajući hormon, prolaktin, tiroid stimulišući hormon i hormon rasta. Zadnji režanj se naziva neurohipofiza i on luči oksitocin i vazopresin (antidiuretski hormon) – antidiuretski hormon se proizvodi u strukturama mozga iznad hipofize, a onda se iz hipofize luči dalje.
Diabetes insipidus predstavlja nesposobnost bubrega da koncentruje urin, pa dolazi do povećanog lučenja urina i čestog mokrenja (poliurija) i pojačanog osećaja žedji (polidipsija). Prema tome, diabetes insipidus se može podeliti na centralni (kada postoji poremećaj u lučenju samog hormona, pa su njegove koncentacije manje, ili je udsutan) i nefrogeni (kada bubreg ne reaguje na antidiuretski hormon koji se normalno luči).
Uzrok nastanka diabetes insipidusa može da bude trauma glave sa povredama moždanog tkiva, oepracije na moždanom tkivu, prisustvo tumorskih procesa na moždanom tkivu, zapaljenski procesi (encefalitis i meningitis), zapaljenski procesi na krvnim sudovima (vaskulitis, aneurizme i arteriovenske malformacije), infiltrativne bolesti (sarkoidoza, histiocitoza). Kod svakog trećeg pacijenta, uzrok ne postoje i radi se o idiopatskom diabetes insipidusu. Odredjeni broj pacijenata sa nefrogenim oblikom pokazuje genetsku predispoziciju – X vezano prenošenje.
Statistički podaci pokazuju da se diabetes insipidus javlja otprilike na 25 000 pacijenata. Podjednaka je zastupljenost izmedju osoba muškog i osoba ženskog pola.
Kako se manifestuje diabetes insipidus?
Kod diabetes insipidusa postoji
- poliurija (pojačano lučenje urina)
- nokturija (noćno mokrenje)
- polidipsija (pojačana žedj)
- postoji osećaj umora i malaksalost
- koža je suva, a jezik je obložen
- kod izražane dehidratacije postoji glavobolje i konfuzno stanje
- urin je izrazito svetle boje (nekoncentrova)
- količina izlučenog urina može da bude u rasponu 3-20l
Kod dece mogu da se jave
- nevoljno mokrenje (enureza)
- često plakanje i iritabilnost
- zastoj u rastu i razvoju
Kako se postavlja dijagnoza diabetes inspidusa?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je dovoljna da se postavi sumnja na diabetes insipidus.
Od laboratorijskih analiza potrebno ja načiniti merenje nivoa elektrolita u serumu, merenje glukoze, merenje specifične težine i osmolarnosti urina i merenje nivoa antidiuretskog hormona.
Vrši se i test dehidratacije, pri kom pacijent ne unosi tečnost u organizam (u ovom slučaju, trebalo bi da dodje do porasta nivoa antidiuretskog hormona u krvi). Test se prekida kod prekomerne žedji pacijenta, ili značajnog pada krvnog pritiska.
Potrebno ja načiniti i skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearnu magnetnu rezonancu moždanog tkiva.
Kako se leči diabetes insipidus?
Lek izbora u lečenju diabetes insipidusa je dezmopresin (sintetski analog antidiuretskog hormona) koji se može ordinirati intravnenski, subkutano i nazalno i može se ordinirati i više puta na dan. Kod bubrežnog oblika diabetes inspidusa ordinira se hlorpropamid koji predstavlja preparat sulfonilureje koji se koristi u lečenju dijabetes melitusa.
Potrebno je redovno praćenje nivoa elektrolita u serumu i planiranje hospitalizacije kod pogoršanja stanja.
Pacijentu treba objasniti da sam zapisuje kolika je količina unete tečnosti, a kolika je količina izmokrenog urina.
Prognoza bolesti zavisi od primarne bolesti koja je izazvala.
