Šta je diabetes mellitus tip I (juvenilni dijabetes)?
Šećerna bolest predstavlja multisistemsko oboljenje sa biohemijskim, strukturnim i anatomskim posledicama zbog poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina.
Diabetes mellitus (šećerna bolest) tip I predstavlja diabetes koji se javlja kod osoba u mladjem životnom dobu (često se naziva i juvenilni dijabetes), mada se može pojaviti u bilo kom životnom dobu.
Kod diabetesa tip I, nivo cirkulišućeg insulina je veoma nizak, ili odsutan, zbog poremećenog lučenja insulina u ćelijama pankreasa (beta ćelije Langerhansovih ostrvaca). Kao odgovor na nedostatak insulina, povišen je nivo glukagona (hormona), a beta ćelije pankreasa slabo reaguju na stimuluse promena nivoa šećera u krvi. Kao posledica, bez insulina, ćelije ne mogu da koriste glukozu za svoj metabolizam, pa dolazi do brojnih promena u organizmu.
Brojne su teorije o uzroku nastanka juvenilnog diabetesa, ali se najčešće spominje dejstvo faktora sredine u sprezi sa genetskom predispozicijom. Infekcija odredjenim patogenima može da reaguje kao okidač da telo počne da proizvodi autoantitela koja razaraju Langerhansova ostrvca pankreasa (kod 85% obolelih od diabetesa tipa I postoje ova antitela). Okidač za pokretanje ovog procesa može biti infekcija virusima mumps-a (zauške), coxacki, rubella, enterovirus, dejstvo nekih hemijskih agenasa… Kod identičnih blizanaca, svaki drugi par razvija diabetes melitus tipa I ukoliko jedan od njih oboli, što sugeriše na jasnu genetsku predispoziciju.
Statistički podaci pokazuju da od diabetesa svake godine oboli sve veći broj ljudi. Na tlu Evrope, u skandinavskim zemljama, broj obolelih se kreće i do 20%, sa najvećim brojem obolelih u Finskoj. Oko 50% pacijenata sa diabetes tip I je mladje od 20 godina. Obično, vreme početka je oko četvrte godine, sa najvećom incidencom oko jedanaeste godine. Najčešće, od diabetesa obolevaju pripadnici bele populacije, a zatim crne i hispano populacije. Najmanje obolelih je medju žiteljima azijskih zemalja. Pripadnici muškog pola obolevaju od diabetesa tip I, nešto češće nego pripadnici ženskog pola.
Kako se manifestuje diabetes tip I?
Simptomi i znaci koji dominiraju kod diabetesa tipa I najčešće su
- prekomerno izlučivanje mokraće (poliurija) i prekomerna žedj (poliurija)
- prekomerna glad (polifagija) i gubitak telesne težine
- bolovi u mišićima, slabost i prekomerno zamaranje
- grčevi u mišićima
- mokrenje tokom noći (nokturija)
- zamućenost vida koja nastaje zbog promena na očnom sočivu i na staklastom telu (na početku bolesti)
- mučnina, nadutost trbuha i bolovi u trbuhu
- može se pojaviti osećaj utrnulosti i golicanja u šakama i stopalima (polineuropatija)
- najozbiljnija komplikacija prekomernog nivoa glukoze u krvi se dijabetična ketoacidoza kod koje se u telu stvaraju ketonska tela, pa može doći do pojave nepravilnosti disanja (Kusmalovo disanje), hipotenzije (nizak krvni pritisak), dehidratacije, izmenjenog mentalnog statusa, kome i smrtnog ishoda
- dugoročne komplikacije šećerne bolesti su nefropatija (bolest bubrega sa popuštanjem bubrega zbog promena na krvnim sudovima), neuropatija (promene na nervima), angiopatija (promene na malim krvnim sudovima koji kompromituju normalnu cirkulaciju), retinopatija (promene na mrežnjači oka koje mogu da dovedu do gubitka vida)
- pacijenti oboleli od diabetesa su skloniji infekcijama (respiratorne, urinarne, infekcije kože i mekog tkiva)
Kako se postavlja dijagnoza diabetesa tip I?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je najčešće dovoljna za postavljanje dijagnoze diabetesa tip I. Tipična je klinička slika ranog javljanja dijabetesa koji se leči egzogenim insulinom.
Potrebno je načiniti laboratorijsko merenje nivoa glukoze u krvi i to našte (prazan stomak) koje obično potvrdjuje dijagnozu ove bolesti, a pomaže i test opterećenja glukozom. Merenje nivoa HbA1C (glikolizirani hemoglobin) pomaže da se otkrije kakva je bila regulacija nivoa glukoze u protekla tri meseca. Merenje nivoa fruktozamina u plazmi pomaže da se ustanovi kratkoročna regulacija glukoze.
Kod dijabetične ketoacidoze, poželjno je načiniti merenje acetona u plazmi, kao i merenje beta-hidroksi butirata.
Poželjno je roditelje i pacijente naučiti da koriste samomerače glukoze u krvi, radi što adekvatnije terapije.
Kako se leči diabetes tip I?
U osnovi, lečenje juvenilnog diabetesa je terapija insulinom čim se postavi dijagnoza.
Potrebno je individualno doziranje na osnovu telesne težine i reagovanja organizma na terapiju. Obično je doziranje podeljeno na tri doze (pre doručka, pre večere i pre spavanja).
Insulini se dele na brzodelujuće, srednje i dugodelujuće i različiti su modaliteti njegovog ordiniranja. Lečenje diabetesa je u domenu lekara specijaliste endokrinologije.
Potrebno je i svakodnevno merenje nivoa glukoze u krvi uz pomoć specijalnih merača. Takodje, potrebno je kontrolisanje nivoa glikolilziranog hemoglobina na svaka tri meseca.
