Šta je eutireoidna struma (gušavost)?

Struma (gušavost), predstavlja uvećanje tkiva štitaste žlezde koje se može videti golim okom, ili napipati prilikom pregleda. Struma može biti toksična (postoji uvećanje nivoa hormona koje proizvodi štitasta žlezda), eutireoidna (nivo hormona je u fiziološkim granicama) i hipotireozna (nivo hormona koje proizvodi štitasta žlezda je smanjen).

Tireoidna žlezda je kontrolisana od strane strukture u mozgu koja se naziva hipofiza i koja luči hormon TSH (tireostimulišući hormon). Pod dejstvom ovog hormona luče se hormoni štitaste žlezde koji svojim delovanjem koče dalju sekreciju TSH (negativna povratna sprega). Poremećaj lučenja ovih hormona može da prourokuje difuzno uvećanje štitaste žlezde, a zapaljenski procesi, pojava malignih promena u tkivu žlezde i sl. može da prouzrokuje njeno nodularno (čvorasto) uvećanje.

Eutireoidna struma nastaje zbog nedostatka joda u ishrani (javlja se i kao endemska gušavost), prilikom unošenja supstanci koje mogu delovati na umnožavanje ćelija štitaste žlezde, kod poremećaja u sintezi hormona štitaste žlezde…

Statistički podaci pokazuju da otprilike 16% ljudi u opštoj populaciji ima neki tip gušavosti. Kod osoba muškog pola starijih od 60 godina, gušavost se javlja u 3% slučajeva, dok se u istoj populaciji kod osoba ženskog pola, gušavost javlja kod 40% pacijenata. Najčešći tip gušavosti se javlja zbog nedostatka joda u ishrani. Žene pate od gušavosti skoro 4 puta češće nego muškarci.

Možda će vaszanimati

Odstupanje od vrednosti hormona štitaste žlezde

Nepodnošljiv umor i malaksalost

v

Kako se manifestuje eutireoidna struma?

većina pacijenata sa strumom ovog tipa nema nikakve simptome, već postoji uvećanje na prednjoj strani vrata koje ima kozmetske efekte na pojedince

u slučaju da su strume velike, može doći do pojave kompresije okolnih tkiva i organa, pa se javljaju disfagija (otežano gutanje), dispneja (otežano disanje), stridor (pištanje, zviždanje pri disanju)
može se pojaviti bol na prednjoj strani vrata
postoje slučajevi uvećanja štitaste žlezde koja se sakriva iza grudne kosti, prouzrokuje pojavu pomenutih simptoma, ali se teško uočava

može se napipati difuzno uvećana štitasta žlezda, ili jedan, ili više čvorića u njoj (nodularni oblik)

Kako se postavlja dijagnoza eutireoidne strume?

Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je najčešće dovoljna za postavljanje dijagnoze strume (ovom prilikom se može ustanoviti da li je gušavost difuznog, ili nodularnog tipa).

Potrebno je načiniti detaljan pregled nivoa hormona. Ispituju se nivoi fT3, fT4, i TSH.

Ultrazvuk štitaste žlezde najčešće pokazuje strukturu same žlezde i mogu se odrediti i njene tačne dimenzije.

Rutinski se rade i serološki testovi na odredjena antitela koja mogu da prouzrokuju ovaj tip gušavosti.

Skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca se izvode kako bi se procenio stepen kompresije okolnih organa i tkiva uvećanom štitastom žlezdom.

Biopsija tkiva štitaste žlezde se izvodi kako bi se isključila mogućnost malignih promena u njenom tkivu.

Rutinski se izvodi i scintigrafija žlezde sa radioaktivno obeleženim jodom.

Kako se leči eutoreoidna struma?

Veličina eutireoidnih struma se može smanjiti ordiniranjem tiroksina (hormon štitaste žlezde).

Ukoliko postoje ozbiljni estetski problemi i simptomi kompresije ostalih struktura dolazi u obzir parcijalna, subtotalna tiroidetktomija (otklanjanje tkiva žlezde).

Manje strume koje nemaju nikakve simptome ne treba lečiti, već dolazi u obzir samo njihovo periodično praćenje.